ЕАЕС: Нови играч на интеграционом пољу

Чланови Евроазијског економског савеза (ЕАЕС) треба да узму у обзир негативно искуство других интеграционих удружења како би избегли проблеме који су им својствени, - изјавио је у Астани на седници Највишег Евроазијског економског савета председник Казахстана Нурсултан Назарбајев.

По његовим речима, један од главних циљева интеграције представља обједињавање могућности различитих земаља „ради заједничког напретка и конкурентности“.

„Важно је да узмемо у обзир искуство других интеграционих заједница, пре свега Европске уније,“ – то је лајтмотив говора казахстанског лидера. По речима Нурсултана Назарбајева,

- Ради се о томе да ниједна од земаља-чланица не буде подвргнута процесу деиндустријализације, да у националној економији не дође до пада традиционалних грана индустрије. Лекције рецесије европске економије се састоје управо у томе.

Заиста, тешко је не запазити да се интеграциони процеси у свету одвијају противречно, па чак и у различитим правцима. С једне стране, поступно се развија интеграција у широким блоковима нехомогеног састава као што су Организација Споразума о колективној безбедности (ОСКБ) и Шангајска организација за сарадњу (ШОС). Међутим, у Европској унији која наводно обједињује земље које су много ближе по економским и социјално-политичким моделима, очигледан је пораст противречности и скепсе. Успех без преседана француског Националног фронта и Партије независности Уједињене Краљевине на изборима за Европски парламент истовремено представља и израз неповерења према политичарима који покушавају да на брзину „укалупе“ националне интересе у моделе Брисела. „Шта ће учинити британски премијер Дејвид Кемерон (David Cameron) ако лидер Партије независности Најџел Фараџ (Nigel Farage) добије сваки трећи глас? Мораће да промени своју политику“ – констатује лидер холандске Партије слободе Геерт Вилдерс (Geert Wilders). Он се можда мало жури, али су тенденције очигледне.

Узрок се крије у дубоким слабостима европске интеграције у оном облику у којем је она вршена од 1990-их година. На почетку су разматрајући ширење ЕУ као политички пројекат лидери Европске уније рачунали на то да ће се неизбежне социјално-економске противречности решити саме по себи. На жртву интересима водећих западноевропских земаља су принете и традиционалне економске гране земаља Централне и Источне Европе као што су рударска индустрија, машиноградња и пољопривреда, игнорисане су историјски тесне везе између региона и Русије. Није чудо што је у овим условима ЕУ као организација запала управо у унутрашњу кризу – истакао је за „Глас Русије“ председник руске компаније за економски консалтинг „Неокон“ Михаил Хазин:

- Европски проблеми су унутрашњег карактера. Код њих реално долази до пада животног стандарда становништва. То су апсолутно реални проблеми у чијем решавању не могу да им помогну ни Русија, ни било ко други. Али, ако се говори о изласку из кризе након што Европска унија реши своје унутрашње проблеме – то треба чинити узимајући у обзир неки ресурс. Један од таквих потенцијалних ресурса су јефтине сировине које Русија може да испоручује.

Међутим, да би се успоставила сарадња с Русијом Запад треба да престане да види свог непријатеља у Москви и у интеграционим пројектима које руска страна реализује. А то захтева да Брисел, а посебно Вашингтон, признају да Русија и њени интеграцини модели имају кључну улогу која им припада у светским стварима – подсетио је „Глас Русије“ генерални директор руског Фонда за ефикасну политику Кирил Танајев:

- Иста ова Шангајска организација за сарадњу има значајан потенцијал да постане врло озбиљна структура за развој Азије и усаглашавање интереса између највећих азијских земаља и у ширем смислу, евроазијских. Наравно, Американци за ово питање показују прилично очигледно и разумљиво интересовање. Јер, ширење ШОС и придруживање Индије и Пакистана као пуноправних чланова, одмах ће овој организацији дати други квалитет. Приликом уласка ових држава у састав ШОС он ће постати глобални играч чије мишљење ће морати да се узме у обзир.

САД покушавају да спрече економске интеграције Азије и Европе (Украјина је требало да постане везивна карика између ЕврАзЕС и ЕУ), да преузму под своју контролу светске испоруке енергената, за које треба да се плаћа у доларима,“ – наводи у вези с овим шпански интернет-портал Publico.es. Врло здрава оцена. Запад у међународној интеграцији и даље види искључиво средство са задовољење сопствених интереса.

Петар Искендеров,