Туђице заглупљују

Осјећајући снагу изворних ријечи, Толстој је још у 19. вијеку упозоравао да неодговорно прихватање туђица води ка површности и заглупљивању. Научници су потврдили Толстојево мишљење и објаснили зашто је то тако. Из говора сазданог од изворних ријечи, лелујају благост и топлина. Такав говор лако буди сликовите мисли, уноси спокој и напаја дашком блаженства. Док код туђица значење је огољено, сувопарно, без унутрашње сликовитости... Уз непотребно трошење енергије, појачава се немир и метеж. Значи, туђице отимају дио драгоцјене енергије можданих ћелија, а то постепено води до измождавања, површности и заглупљивања. Свака, неумјесно убачена туђица, просто нам засјече мозак, позлиједи га, нанесе му штету и тихи бол... Оно што је корјенито, има и плод, оно што нема коријена, нема ни плода. У случају говора, ријеч је о коријену у души и плоду у уму, плоду који смирује, исцјељује и напаја трајном срећом...