Стан у Београду од два милиона евра

Стан у центру Београда, у Добрачиној 8, од 260 квадрата, кошта вртоглавих 2.300.000 евра, односно око 9.000 евра по квадрату.

Тај који би дао 2.300.000 евра за стан у првој стамбеној „паметној” згради у Београду гарант је „ван памети” - прва је реченица која просечном Србину прође кроз главу када чује колико кошта најскупљи стан у држави, онај у Добрачиној 8, површине 260 квадрата, пишу „Новости”.

Јер, шта то, побогу, може толико да кошта? Или је и ово само још један „вентил” за бизнисмене и естрадне звезде, који не знају шта ће с парама?

Са оваквим питањима готово свакодневно се, већ годину и по - откад је почела изградња седмоспратнице назване „Инфинити” („Бескрај”) у строгом центру (крај радова најављен за лето) - среће и Драгослав Пришуњак, власник компаније „Лендинг”, која је генерални извођач радова.

Драгослав има спреман одговор:

„Ово је потпуно нови концепт живљења, и то у будућем симболу Београда”, каже он, мада слаткоћа луксуза (зависно од броја нула на вашем рачуну), која вас запахне већ на вратима стана у којем квадрат стаје око 9.000 евра, говори много више.

Па да се вратимо на питања неповерљивих Срба, шта то „Инфинити” стварно има? За почетак, осмислили су га врхунске архитекте и дизајнери, све је на дугме, а „тач скрином” у дневној соби подешавају се осветљење (стан може да буде у било којој нијанси спектра), музика, кућни апарати, клима (на „гајби” је, у понедељак, било као на Медитерану, због пречишћавања и јонизације ваздуха), сви зидови се греју и хладе...

Није фраза - ни на чему се овде није штедело.

Један стан је већ капарисан. Купац, наравно, непознат, мада се по граду чује да се ради о „познатом грађевинском предузимачу”.

„Продајем станове искључиво лично. Цела идеја, која постоји у Њујорку и Лондону, је да је све подређено станару. Да имате потпуну подршку, али и приватност. И човека који није само чувар и портир, већ онај којем ћете моћи да се обратите за све. Значи, купите свој стан, а живите као у Хајату”, каже Пришуњак.

Осим тог једног најављеног купца, нових нема. Али, интересују се многи. Долазе „паметну зграду” да гледају и студенти, и бизнисмени, и они мутни и они бистри...

„Има разних. Али, естрадни ´уметници´ не долазе у обзир. Волео бих, уствари, да у овој згради живе они који су поштено дошли до новца”, категоричан је Драгослав Пришуњак.

Зграда споља већ сада изгледа необично, са „таласастим” спратовима, а преко свега ће ускоро бити постављено још једно, плаво стакло. Приземље и први спрат заузимаће пословни простор, и то само - један. Био је ово и велики грађевински подухват, јер је „Инфинити” укопан у земљу, а избушен је и бунар на 200 метара.

Архитектонско решење је дело професора Миодрага Мирковића, док је управљање зградом пројектовао Драган Лазић, професор Машинског факултета у Београду.