Буш не размишља о повлачењу из Ирака

ЊУЈОРК - Администрација предсједника Џорџа Буша нагласила је јуче да не размишља о повлачењу трупа из Ирака, нити да од текуће офанзиве против побуњеника треба очекивати неке сензационалне резултате прије септембра.
Предсједник Џорџ Буш не размишља о повлачењу америчких војника из Ирака, упркос све мањој подршци коју његова политика ужива у редовима властите Републиканске странке, изјавио је портпарол Бијеле куће Тони Сноу у покушају да од администрације умањи очекивања ривалских демократа, али и цјелокупне јавности око извјештаја о стању у блискоисточној држави.
Портпарол Сноу је нагласио како је "нереално очекивати велики напредак" у Ираку, обзиром да су сва појачања, планирана за одлучујућу офанзиву против побуњеника у тој држави, тек пристигла на терен.
Изјава портпарола Бијеле куће, сматрају упућени, представља припрему терена за извјештај о општем развоју ситуације у Ираку, који ће Конгресу САД бити представљен у недјељу, и који представља једну од основа за креирање будуће политике званичног Вашингтона према кризи у тој држави.
"Не очекујемо да циљеви буду постигнути на почетку, већ се надамо да ћемо моћи да се увјеримо у напредак у испуњавању тих стандарда послије почетне фазе, за два мјесеца", рекао је Сноу, наглашавајући да ни септембар није временски рок до којег сви послови у Ираку морају бити окончани.
Због осипања редова републиканаца, чијих је неколико утицајних сенатора у посљедњих неколико недјеља најавило скретање са партијске линије, администрација предсједника Буша под великим је притиском да пронађе бар неке свијетле тачке развоја ситуације у Ираку, посебно приликом првог значајног извјештаја, који ће пред Конгресом наћи већ у недјељу.
Већ је извјесно, како пише "Вашингтон пост", да Бушова администрација неће моћи да похвалити сензационалним резултатима у Ираку, због чега "се трага" за алтернативним позитивним показатељима, попут акција сунитских племенских лидера против група блиских међународној терористичкој мрежи Ал каида, или заједничких наступа шијита и сунита послије бомбашког напада на светилиште у Самари.
Такав извјештај, сасвим је извјесно, неће задовољити демократе, који већ мјесецима покушавају да натерају предсједника Буша на промјену политике у Ираку, што им, бар досад, није успијевало због тијесне већине коју имају у Сенату.
Посљедњих недјеља, међутим, низ утицајних републиканаца укључујући сенаторе Џорџа Војновића, Пита Доменићија и Ричарда Лугара изразили су озбиљне сумње у смисленост наставка садашње политике Бијеле куће, што је овдашње аналитичаре навело на закључак да ће Конгрес, ипак, имати значајнији утицај на даљи развој ситуације у Ираку.
Најозбиљинији покушај да се заузда "тврдоглава" политика америчког предсједника пропала је у мају пошто је Буш ветом оборио закон о финансирању ратних операција, у који су били укључени и временски рокови за почетак повлачења снага САД из Ирака, чији се број, посљедњих седмица попео на 160.000.
За четири године сукоба, у Ираку је убијено више од 3.600 америчких војника, али ни те жртве нијесу довеле до значајнијег побољшања свеукупног стања у тој држави, пошто се борбе између сијита и сунита настављају несмањеном жестином, као и стравични бомбашки напади разних група радикалних исламиста.
Изван ограда Бијеле куће, такође, влада и огромно незадовољство начином на који Ираком управља влада проамеричког премијера Нурија ал Маликија, коју све чешће називају "скупином представника ривалских милиција", него централним органом извршне власти у тој држави.
Ал Маликијевом владом, како се чини, нијесу задовољни ни сами Ирачани, па ће тамошњи парламент до краја седмице почети расправу о повјерењу кабинету.