Људи говоре о светињи а свети за њу умиру

Мислим да тврдња да су било који па и ''он лиајн'' изливи мржње плод утицаја верских заједница, може доћи само од некога ко је апсолутно не упућен у овснове било које од ове двије односно три вјере.
Незахвално је коментарисати вјерска учења, као основ вјерског утицаја, за некога ко је о вјери чуо од неких назови мислилаца или научника, а да при том није никада ни покушао озбиљно саслушати другу страну.

О вјери говори вјера а не наука. О вјери треба питати свештенике а не филозофе и политичаре. Не може говорити о вјери неко ко нема вјере, као што не може тачно говорити о здрављу неко ко га нема. Мислим да није исправно тврдити да је било која вјера крива за злодјела учињена у њено име. То су управо чинили они који су о вјери слушали од оних који је немају, тј. тада политичара.

Мада уважени проф. Миодраг Живановић ни не говори о таквом утицају вјере. Чини ми се да он више алудира на негативност саборности која јесте основ Хришћанства, јер саборности нема без љубави-извора Хришћанства. Уважни претпоставља да је негативан осјећај припадности заједници који вјера развија. Апсудр.
Заједница коју везује љубав не може бити на зло. Љубав када испуни срце нема мјеста за друга осјећања.

Шта тврдња уваженог професора значи у појединачном случају, мимо вјерског угла посматрања? Да ли су људи сколони породици, дружењу, комуникацији са људима, дакле заједници, ти који чине рецимо серијска убиства, слиовања и друге најтеже деликте или су то људи који су осамљени, отуђени, изоловани? Криминологија тврди а криминалистичка и првано-медицинска пракса потврђују да су управо ови други ти из којих се регрутују најтежи делинквенти.
Посављам питање: Зашто говорити негативно о саборности или заједници сада, пред највећи празник саборности, заједнице-породице, Божић?
Свега неколико дана је остало до 25.12. када Римокатолици прослављају овај празник. Ово преставља директну повреду њихових вјерских осјећања. Суд у Стразбуру познаје сличан случај који је овако квалификован.
Ово иде у прилог тврдњи да о вјери заиста не треба говорити неко ко је нема, јер је то опасно и штетно.

Мржња заслијепљује, не требамо, ни не смијемо, вријеђати једни друге ругајући се највећим светињама и празницима, па било да је ријеч о Римокатолицима, Муслиманима или нама Православнима.