Супер убица за супер човека

Заједница лекара звони на узбуну. На свету се шире бактерије, које нападају дисајне путеве, цревни тракт, мокраћни и полни систем, мека ткива, а притом су отпорне на све врсте антибиотика. За све је крив ген, који је добио назив „Њу-Делхи-метало-бета-лактамаза", скраћено НДМ-1 (NDM-1). Он се налази у малим фрагментима ДНК, које бактерије могу да размењују стичући нове особине. Услед тога геометријском прогресијом расте број супер отпорних бактерија. Данас су оне откривене код пацијената у болницама у Канади, Холандији, Аутралији, Белгији, Француској, САД и Великој Британији, као и у Индији и Пакистану. Управо у овим земљама су забележени први смртни случајеви.
 

У принципу, еволуционисти не налазе у овој ситуацији ништа чудно. Бактерије се, исто као и друга жива бића, потчињавају законима еволуције. Оне мутирају као одговор на промене околине. Револуција у борби човечанства с бактеријама одиграла се 1929. године кад је откривен пеницилин. Од тада су бактерије (чији живот у просеку траје од неколико минута до неколико сати) прилично еволуирале како би научиле да се бране од човека.
 

Пример за ово је практично неизлечиви облик туберкулозе, који су научници открили пре неколико година. Имајући у виду да сваке године на свету од ове болести умре око два милиона људи, ова новост је заиста злослутна. Занимљиво је да се случајеви оболевања у изузетно стабилном облику туберкулозе запажају у САД, Африци, Азији, на просторима бившег Совјетског Савеза, у Источној, али не и у Западној Европи, која се одликује високом културом лечења и нивоом живота у целини. Засад није јасно колико је ова нова туберкулоза заразна. Могуће је да се развија у затвореним групама, без преношења новим носиоцима. И у том случају је човечанство опет имало среће. Стучњаци се држе опрезног оптимизма, барем до завршетка испитивања. За сад им је јасно само да је посебну отпорност, чак и на делотворније лекарске препарате туберкулозна палица могла да стекне због неконтролисаног лечења.
 

Микробиолог, магистар медицинских наука Лидија Стољарова, наводи свежији пример: нове врсте гонокока, које су у Русију донете из Африке, и које се не могу лечити традиционалним средствима. Ситуацију погоршавају сами људи који се лекару обраћају с великим закашњењем. Стољарова с горком иронијом каже да у медицини има колико људи, толико и стручњака. Многи, добивши препоруке дипломираног стручњака, покушавају да их стваралачки поново осмисле у складу са сопственим представама. Могуће је да дође и до побољшања, али то не значи да је бактерија побеђена. Она је остала у организму и будите сигурни да ће пронаћи време и начин да се покаже, стекавши отпорност на раније ефикасан лекарски препарат.
 

Међутим, очигледно је да обични становници ни из далека нису увек криви за појаву бактерија и вируса отпорних на лекове, а због тога смртно опасних. У извесним случајевима може се претпоставити да се ради о новом биолошком оружју. Прво место на списку „сумњивих" заузима вирус недостатка имунитета код човека (СИДА). Он је окружен масом загонетки од којих је прва повезана с тим што се СИДА појавила изненада и буквално ни из чега. Притом стручњаци саветују да се архивира најраспрострањенија - „афричка" теорија појаве СИДЕ. По овој теорији вирус је први пут у крв човека доспео 30-их година прошлог века од шимпанзе - можда приликом животињског уједа или док је човек сецирао заклану животињу. Заиста, у крви мајмуна пронађен је вирус недостатка имунитета. Међутим, његов генотип се битно разликује од генотипа људског вируса. И чак ако је мајмунски вирус толико јако мутирао, чудом прескочивши баријеру између врста, није јасно зашто се то догодило изненада, без видљивих разлога и само у одређеном крају Африке. Неки научници ово објашњавају радиоактивношћу територије на којој се налази уранијумски отпад. Међутим, ово објашњење ни из далека не одговара на сва питања.
 

Многи стручњаци сматрају да је СИДА дело људских руку, тачније, непредвиђени резултат експеримената америчких и белгијских микробиолога, који су средином прошлог века пронашли вакцину против полиомиелитиса. Наводно, приликом стварања вакцине коришћена је јетра шимпанзе с вирусом недостатка имунитета. Иако препарат није прошао кроз сва клиничка испитивања њиме су почели да вакцинишу становнике Африке. Управо тамо је настало прво жариште болести. У прилог овој теорији говори чињеница да је баш на местима где су људи некад вакцинисани данас најећи проценат носилаца инфекције СИДЕ.
 

Међутим, најраспрострањенија теорија појаве СИДЕ повезана је с војницима. Наводно је крајем 60-их година Пентагон планирао да створи вирус, који човека чини незаштићеним пред болестима, које нису смртоносне, и које због тога представљају универзално биолошко оружје. Присталице теорије као доказ да су у праву наводе известан меморандум, који је 70-их година потписао тадашњи државни секретар САД, Хенри Кисинџер. У њему се наводи да депопулација треба да буде први приоритет спољашње политике САД у односу према такозваном трећем свету. Други документ, на који се позивају у овом случају јесте одломак снимка, који је начињен на седницама сената у вези с националним трошковима у јулу 1969. године, кад је Пентагон добио 10 милиона долара за развој синтетичког биолошког агенса, који ће оштетити или уништити човеков имунолошки систем. Али и трећи аргумент у корист теорије завере повезан је с тим што је СИДА у стању да се трансформише у стотине милиона различитих форми.  То значи да је стварање опште вакцине немогуће, што СИДУ чини идеалним инструментом у смањењу броја становника.
 

У принципу, сва ова размишљања у одређеној мери представљају нагађање које подсећа на гледање у шољу, пошто сам вирус имунодефицита нико није лично видео. О његовом присуству у човековој крви суди се на основу антитела, која организам ствара за борбу с потпуно тривијалним болестима. Познати микробиолог Питер Дисберг је једном рекао да наука не познаје друге скривене вирусе, који би се одређивали по антителима у крви и притом изазивали смртоносне болести. Јер, кад се каже да је човек умро од СИДЕ обично се има у виду да је до смрти довела туберкулоза, пнеумонија, реуматизам, гљивична инфекција и тако даље. Другим речима, сама СИДА као да не постоји, а проблем постоји. И ова противречност до данас није разрешена.
 

Празну нишу строгих научних теорија, које би објасниле механизам настанка супер отпорних бактерија и вируса, попуњавају истраживачи свега паранормалног. Уфолози сматрају да је биолошко оружје ванземаљског порекла. Може се дозволити да је нека цивилизација с друге планете модификовала земаљска објекте како би очистила Земљу од штетне људске „пене". Могуће је, рачунајући да заузму наше место.
 

Рационалисти позивају да се из космичке хипотезе избришу ванземаљци. Ни за кога није тајна да нашу планету стално бомбардују метеорити. Управо један од њих је, по популарној хипотези, на Земљу некада донео живот потпуно природним путем, без ичије персонификоване воље. Можда се ситуација понавља. Код нас су поново доспеле споре туђег живота. Могуће је да се то догодило сасвим недавно. Могуће је да се догодило одавно - пре стотина, а можда и милиона година. И све ово време оне су чекале одређени тренутак „Х". Такође постоји мишљење да је биолошка „Пандорина кутија" била отворена случајно приликом једне од многобројних природних аномалија из последњих година.
 

Уосталом, члан Академије за примењену уфологију Ана Ажажа сматра да супер бактерија нема никакве везе ни с космосом, ни с ванземаљцима. У овом случају сама планета Земља се брани од човекове штетне делатности. Притом све говори о приближавању катастрофе на целој планети. Као доказ за ово служи закључак међународне екипе научника која је забележила нагли пораст смртоносних болести у целом свету. По њиховој рачуници за протеклих 50 година број смртоносних болести за Земљи се учетворостручио.
 

Смртоносне болести јасно деле земље по показатељу благостања. На пример, стручњаци сматрају да је у најзаосталијим земљама најозбиљнију претњу по становништво представљају патогени вируси, отпорни на антибиотике, и нове болести које су се појавиле услед употребе хемијски обрађених и генетски модификованих прехрамбених производа. Било како било, научници пораст ризика од смртоносних болести повезују с порастом густине становништва и несавршеним методама лечења. Ако се под хитно не будемо бавили стварањем могућих терапија и превентивом нових болести, кажу биолози, време ће бити пропуштено. И тада ће већ врло брзо сфера деловања патогених вируса измаћи контроли.
 

Постоје одређене основе за оптимизам. Недавно су научници Универзитета у Нотингему из можданог ткива буба-швабе и скакавца издвојили препарат који убија до деведесет посто супер отпорних бактерија, али је притом безопасан за човека. Треба истаћи да је буба-шваба једна од најстаријих врста, која је у току милиона година еволуције створила бесконачан потенцијал за опстанак. Сматра се да ће након светског нуклеарног рата (или сличне катастрофе општепланетарних размера) преживети само буба-швабе и пацови. Мождаће буба-шваба бар део својих непоновљивих способности пренети на онога ко има обичај да је јури по поду с папучом у руци.
 

Човечанству је својствен оптимизам, али за њега нема посебних основа ако се сетимо историје живота на Земљи. Благонаклоност природе према венцу њене творевине није вечна. Знамо да су се сукцесивно рађале и изумирале читаве врсте и класе организама. То се, на пример, десило с диносаурусима. То врло лако и нама може да се догоди, пошто борбу врста нико није укинуо, преживљава најјачи. Постоји вероватноћа да ће на крају испоставити да није најјачи човек, већ онај најпростији организам, без којег такозвани венац еволуције не био могао да опстане у принципу (познато је да наш организам у просеку садржи око два килограма бактерија). Једном ће најјачи уступити место најслабијем и врх прехрамбене пирамиде на Земљи ће попримити други облик.