Велико откриће генетичара Стојковића

а све оне који су остали непокретни због повреде кичмене мождине или тумора на том делу тела има наде за излечење уз помоћ диференцираних ембрионалних матичних ћелија. Наду дају резултати које је генетичар Миодраг Стојковић постигао на мишевима у лабораторијама Института „Принц Филип“ у шпанском граду Валенсији.

Након убризгавања ћелија мишеви са механичким повредама кичмене мождине почели су да користе своје екстремитете.
- Шира примена ове методе на људе очекује се врло брзо, али само у земљама које имају услова за то, односно где постоје банке матичних ћелија, стручњаци који диференцирају ћелије, као и лекари којима су повреде кичмене мождине ужа стручност. На срећу, наша земља има такве стручњаке, али потребно их је окупити и издвојити новац за њихов рад - каже за „Блиц“ Стојковић, који се након десетомесечног покушаја да свој научни рад настави у Специјалној болници за вантелесну оплодњу у Лесковцу вратио у Шпанију са супругом, Немицом Петром.
Стојковић је опрезан при давању информација када је у питању овај пројекат, за који је шпанска влада издвојила 180.000 евра, будући да још није публикован у научним часописима, али за читаоце „Блица“, ипак, открива методе лечења мишева са повредама на кичми.
- После тих повреда, мишевима се убризгавају диференциране ембрионалне матичне ћелије, односно ћелије са нервним карактеристикама, и у односу на контролну групу они почињу да користе екстремитете. Опоравак код таквих животиња траје до четири месеца. Ми тренутно анализирамо место повреде, односно шта се дешава са трансплантираним матичним ћелијама, као и са самом повредом - објашњава Стојковић, додајући да ће исти метод лечења бити примењиван и на људе.