Тајну погибије Јурија Гагарина крије једна минута

Једна од загонетки последњих деценија остаје погибија Јурија Гагарина. Чак ни материјали истраге, распечаћени нешто пре 50-годишњег јубилеја историјског лета у орбиту, нису могли да открију тајну тајанственог пада ловца којим је пилотирао први освајач космоса заједно са војним пилотом Владимиром Серјогином. Многи експерти, као и људи који су добро познавали Гагарина, указују да званични документи противрече ономе што се у ствари дешавало.

Ови материјали су сакупљени у филму Последњи Гагаринов лет. Тајни материјали, који је доступан на сајту Гласа Русије.

Закључак државне комисије о несрећи МИГ-а у чијој кабини је седео Јуриј Гагарин објавио је архив председника Русије. У документима се не говори о одређеном разлогу пада, већ се истичу две верзије. Највероватнија је извођење наглог маневра ради избегавања балона сонде, мање вероватна је опет нагли маневар, али ради спречавања изласка у горњи крај првог слоја облачности.

Авион са Гагарином и Серјогионом је претрпео несрећу 27. марта 1968. године недалеко од села Новосјолово Киржачског региона Владимирске области. На месту несреће нађен је левак дубок 6 метара. Експлозије и пожара није било, али удар авиона о земљу био је тако јак да се он распао на ситне фрагменте. После проналаска Гагариновог сата одређено је тачно време несреће – 10 сати и 31 минута. Узимајући у обзир да је Гагарин минут пре тога био на вези са руководиоцем лета, стручњаци су закључили: све околности несреће се крију управо у тих последњих 60 секунди.

Многи експерти одбацују закључке државне комисије да је судбинска сметња за ловац могла да буде метеоролошка сонда: било је утврђено да се крајем марта у том региону сонде нису користиле.

Не наилази на подршку експерата ни други могући узрок катастрофе – окрет авиона од горњег слоја облака и сложена метеоролошка ситуација.

Своју верзију истиче познати космонаут Алексеј Леонов. По његовим речима, нехотични узрок Гагаринове погибије је могао да буде један од суперсоничних ловаца који су летели у истом региону. Могуће да се он приближио да опасно растојање авиону у којем су били Гагарин и Серјогин, што је и провоцирало несрећу.

Друга верзија везана је за то да су Гагарин и Серјогин могли да изгубе свест због грубе грешке оних који су пилотирали авионом нешто пре њих. То се потврђује и помоћу компјутерског моделовања несреће.

Са тим да су Гагарин и Серјогин за време пикирања били у несвесном стању, слаже се и пилот космонаут Владимир Шаталов.

Да су били у свесном стању, покушавали би да изађу из пикирања.

У извештају који је саставила пилотска подкомисија пише: Кретање авиона по путањама које је прорачунала група динамике лета не може се објаснити никаквим свесним дејствима посаде. То се уклапа у верзију експерата који тврде да су пилоти пре погибије изгубили свест.

Остаци авиона којим је Гагарин извео свој последњи лет сада се налазе у научно-истраживачком институту за експлоатацију и ремонт авијационе технике у Подмосковљу. Према документима они треба да се чувају вечно. Могуће да су се људи који су 1968. донели такву одлуку надали да ће тајна Гагаринове погибије једном бити одгонетнута.