Руска понуда за енглеске књигољупце

Дан писца са осмосатним маратоном ауторских презентација нових књига и дан преводиоца са серијом округлих столова и награђивањем најбољег књижевног превода са руског на енглески језик. Тако ће завршити рад руски павиљон на 40. Лондонском сајму књига, који се затвара увече 13. априла.

Лондонски сајам књига има репутацију строго пословног форума. Његови главни актери су издавачи и књижевни агенти. Скоро даноноћно они преговарају у специјалним просторијама изложбеног комплекса Ерлс Цорт – такорећи, далеко од очију обичних посетилаца. Лично присутсво писца на сајму је повластица земље почасног госта. Овај статус у Лондону је ове године имала Русија. А зато се у посету престоници Велике Британије упутило не само 70 руских издавача, већ и 50 аутора. При чему у име књижвеног цеха наступили су и доајени – Андреј Битов, Владимир Макањин, Дуна Рубина, и младе новајлије.

Русија учествује у Лондонском сајму књига од недавно, али при томе већ је поставила амбициозни циљ: пробој на англофонско тршиште. Није једноставно да се он достигне, сматра заменик руководиоца Роспечати Владимир Грогорјев, мада... Данас су наши аутори добили агенте, то је врло добро, примећује он. О пробоју је још рано говорити, али већ се крећемо у исправном правцу.

Лондонски сајам књига је један од главних у свету, на њему учествују практично сви британски и амерички издавачи. И ако говоримо о издањима на енглеском, треба истаћи да се у последњих 20 годиан обим руских дела преведених на енглески смањио. У водећим књижарама САД и Велике Британије могу се наћи дела руских класика, али све њих су преводили још у совјетско доба. А 90-их и 2000-их у том смислу веома се назадовало. Чини ми се да се ради о одстуству одређене инфраструктуре, наставља Владимир Григорјев. Британски издавачи нису усмерени на трагање за новим именима у руској књижевности. Судите и сами: од 150 хиљада издања која се сваке године штампају у Британији, само неколико десетина преведено је са руског. Тако да треба сами да променимо однос према томе. Треба активно да бирамо издаваче и да инспиришемо преводиоце на рад са делима савремених руских писаца.

Са таквом перспективом слажу се и други руски учесници сајма књига у Лондону. Писац Павел Басински, на пример, тврди:

Три руска аутора позната у читавом свету су Толстој, Достојевски и Чехов. То је наравно добро, то је наша валута, али постоји опасност да ће Русија тако и бити представљена овом тројицом аутора. А про томе постоје занимљиви савремени писци које свет не зна и које вероватно треба да упозна. У ствари све је врло просто – наставља Басински. Рад преводилаца треба да плаћа она земља где се пише ова књижевност, а не она у којој се преводи. Тако чине све развијене земље. Полице руских књижара су препуне савремене европске, па и енглеске књижевности – она је врло високог квалитета, али све то су напори одговарајућих дражва. Русија то није чинила, а сада се спрема да чини.

Лондонски сајам је завршен, али кретање руске књижевности ка читаоцу на енглеском језику тек почиње. Русија је већ објављена за почасног госта на сајму БукЕкспо у Америци који ће од 30. маја до 1. јуна протећи у Лас Вегасу.