Гадафијева алијанса с исламистима: ко блефира?

Либијске власти су ступиле у алијансу с присталицама исламизма међу побуњеницима. Ово је саопштио син Моамера Гадафија – Сеиф ал-Ислам у интервјуу за новине „Њу-Јорк Тајмс“. Духовни лидер опозиције Али Салаби (Ali Sallabi) је оповргао тврдњу о било каквој сарадњи.

По свему судећи, блефирају обе стране. Гадафијев син је изјавио да нема поверења у исламисте. Назвао их је „крвожеднима“ и „терористима“. Међутим, признао је да су његов отац и његове присталице принуђени да сарађују с њима ради постизања главних циљева. А њих има два: избавити се од побуњеника који су оријентисани на либералне вредности, „либерали ће побећи или ће бити убијени,“ – изјавио је Сеиф ал-Ислам; други циљ је да се Либија сагради по слици и прилици Саудијске Арабије и Ирана.

У међувремену привремени партнери сина пуковника Гадафија у преговорима имају другачије виђење просперитета Либије. Тако, по речима, лидера исламиста Алија Салабија, они подржавају позиве побуњеника у Бенгазију за успостављање демократије без клана Гадафија на челу земље. У интервјуу за „Глас Русије“ стручњак Института за познавање Истока РАН, бивши амбасадор РФ у Либији Алексеј Подцероб је на следећи начин прокоментарисао вест о алијанси између либијских власти и побуњеника исламиста:

Чини ми се да је то више тактички потез, који има за циљ изазивање раскола у редовима опозиције. За време постојања Гадафијевог режима, почевши од 1969. године за њега су прво један од главних противника, а затим главни противник постали исламисти. Они су оптуживали Гадафија да је јеретик, чак су покушавали и да га убију. Против Гадафија је деловао Народни фронт за спасење Либије с базом у Лондону, у којем главну улогу играју „Браћа-муслимани“. Овај фронт је слао борце у Триполи, који су покушавали да организују атентат на Гадафија. У Кириенаки је против њега деловала либијска исламска борбена група, која је 96. године покушала тамо да развије партизански рат и била је угушена. И данас се борци ове групе боре у редовима исламиста. Зато ми изгледа да ова изјава не представља ништа више него тактички потез. Тим пре што је оповргавају сами исламисти, који се боре на страни опозиције. И не мислим да би икад могли да пристану на сарадњу с Гадафијем.

Дакле, ако Сеиф ал-Ислам блефира, његове изјаве се у потпуности могу оценити као радње које за циљ имају распад и дезорганизацију противника. Притом се овај рад обавља прилично успешно. Пример за то је недавно убиство команданта побуњеничке војске Абдел-Фатаха Јуниса (Abdel Fatah Younis), Сеиф ал-Ислам је претпоставио да су иза тога стајали управо исламисти из редова опозиције. По његовим речима, радикалним муслиманима је просто досадило то што су Абдел-Фатах Јунис и либерали, оријентисани према Западу у потпуности контролисали побуњеничку војску. И још су управљали новцем. Ове тврдње нису лишене основа, сматра Алексеј Подцероб:

Наравно, између исламиста и других групација опозиција има противречности. Могуће је да управо ове противречности сад испливају. Јер постоји и верзија да иза погибије Абдел-Фатаха Јуниса – команданта војске побуњеника, стоје управо исламисти. Оваква варијанта није искључена. Рат је рат, психолошки рат је психолошки рат. Свака од страна покушава да направи неке потезе који би изазвали дезинтеграцију и колебање, да изазове распад у непријатељској страни својих противника.

У сваком случају, ово Западу ствара додатне тешкоће, које у либијској игри стављају прилог искључиво на опозицију. Од почетка грађанског рата у Либији више пута су се појављивала саопштења о томе да у њеним редовима постоји значајан број исламиста, укључујући и присталице „Ал-Каиде“. Запад се трудио да не примећује ове сигнале. Сад се постојање радикала у редовима опозиције више не може игнорисати. И зар није намера Француске и њених партнера да предају опозицији 259 милиона долара из замрзнутих средстава Моамера Гадафија – директан облик пружања подршке либералима? Ако исламисти ово процене као изазов упућен њима, пукотина у табору либијске опозиције може попримити страшне димензије.