Косово поново постаје ужарена тачка

На Косово поново стиже додатни батаљон НАТО, који се састоји од 700 војника. Овако је руководство алијансе реаговало на захтев команданта Међународних снага за безбедност на Косову (КФОР) Ерхарда Билера поводом заоштравања ситуације на граници са Србијом. Дестабилизација може прекинути дијалог који је започео између Београда и Приштине и зауставити интеграцију Србије у Европску заједницу.

Ситуација на граници Косова и Србије је поново ужарена крајем јула. Албански полицајци-специјалци су на јуриш освојили пограничне прелазе Брњак и Јарин на административној граници с централном Србијом. Наоружани Срби, који живе у северном делу Косова истерали су полицајце и спалили погранични прелаз. У инциденту је погинуо један Албанац, неколико Срба је рањено. Затим су Срби почели да праве барикаде између пограничних прелаза, спречавајући саобраћај возила и људи. Чини се да је овај локални сукоб одиграо улогу детонатора у компликованим односима између Београда и Приштине.

Влада Косова је већ изјавила да не признаје споразум о нормализацији ситуације на граници, који је закључен између српске стране и руководства КФОР. По документу, погранични прелази на којима је дошло до сукобу, треба да остану под контролом међународних снага још месец и по дана, под условом да Срби демонтирају барикаде.

То да НАТО поново покушава да реши овај проблем методом силе шаљући на Косово војнике и изјављујући да ће српске барикаде бити срушене представља знак за узбуну, сматра руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Руске академије наука Јелена Гускова.

Светска заједница одавно не живи и не функционише по правилима. Јер југословенска криза 1990-их година даје на хиљаде примера кршења међународног права. Проглашавање независности Косова је такође још једно кршење међународног права. Управо у томе се састоји мишљење Русије, која у Савету безбедности ОУН заједно с Кином стоји на позицији непризнавања независности Косова. И нико неће моћи то да прекорачи док Русија не гласа „за“. А Русија ће моћи да гласа за независност Косова само у случају да сам Београд да своју територију и каже да признаје независност Косова. Међутим, пошто им то не полази за руком, они крећу путем оружја. Ово ће се врло негативно одразити на све међународне односе. То је још једно пљување међународног права и стабилности Европе. Ипак, по овом сценарију делују САД, Албанци и део Европе, посебно НАТО, почевши од 1990-их година.

Односи с Косовом представљају најболније питање за српске власти. Оне плански покушавају да издејствују улазак своје земље у ЕУ. Међутим, за то треба испунити низ услова, које већина Срба сматра неприхватљивим. На пример, „предати“ Хашком трибуналу за бившу Југославију етничке Србе, за којима је издата потерница, који су учествовали у рату на Балкану 1990-их година. Међутим, садашње власти Србије су као што је познато, пристале на то. Ипак, главно је признање независности Косова. До данас је то учинило преко 70 држава. По србском уставу ова покрајина и даље представља њену аутономију. Забринутост Београда изазива и судбина Срба који живе на Косову, а подвргавају се притисцима од стране Албанаца.

Шеф српске дипломатије Вук Јеремић каже да је позиција Србије у вези с Косовом принципијелна и да се заснива на међународном праву. Притом су српске власти спремне на преговоре о будућем статусу Косова, али у оквиру њиховог устава. Садашњи дијалог између Београда и Приштине тиче се техничких питања, чије решавање треба да олакша живот људима на Косову. Међутим, и овај процес због недавних догађаја може доспети у ћорсокак. Напокон, и за Запад Косово поново постаје извор главобоље. Сви се добро сећају недавних изјава европских политичара и стручњака о томе да је ова република постала основно место за претовар дроге и један од кључних центара криминалног бизниса у Источној Европи. И ево, долази до новог заоштравања ситуације, која је и без тога напета.