Штрбац: Вјерујем да ће пресуда хрватски генералима бити потврђена

„Првостепена пресуда Хашког трибунала утемељена је на чврстим доказима па је незамисливо да би њена суштина, односно квалификација почињених злочина могла бити ревидирана, а пошто се тужилац није жалио на пресуду, могуће је да оптужени добију нешто мање казне, али то је мање битно’,изјавио је Штрбац у интервјуу Танјугу.

Хашки трибунал је 15. јула донео пресуду којом је командант операције „Олуја”, генерал Анте Готовина осуђен на 24 године и заповједник специјалне полиције Младен Маркач на 18 година затвора, а браниоци су уложили жалбу 2.августа ове године.

Штрбац је истакао да је за Србе из Хрватске од историјске важности то што је Трибунал утврдио да операција „Олуја” представља удружени злочиначки подухват.

На челу злочиначког подухвата су, подсетио је он, предсједник државе и врховни команданта оружаних снага Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Шушак, начелници генералштаба и Главног штаба хрватске војске Јанко Бобетко и Звонимир Червенко...

„Они су избјегли кривичну одговорност, али је од тога много важнија квалификација злочина”, рекао је Штрбац и додао да се на тај начин „суди и Туђману и свима који су побројани, именом и функцијом, као чланови удруженог злочиначког подухвата” који нису више међу живима.

Он сматра да од свих ратних догађаја у којима су страдали и Срби и Хрвати, према дефиницији из Конвенције УН, једино „Олуја”, има „пун капацитет геноцида”.

Штрбац је подсетио да се не ради само о броју од близу 2.000 убијених Срба, него о томе да је, према Хашкој пресуди, у „Олуји” почињено етничко чишћење, а то значи, „присилно и трајно протеривање народа с једног територија на којем је дотад живео”.

„Етничко чишћење није исто што и геноцид”, објаснио је он, јер се у том случају мора доказати и геноцидна намјера, односно намјера физичког уништења припадника једног народа или вјерске, расне, односно националне групе.

То се може остварити применом различитих метода од окрутног третмана до физичких ликвидација и подвргавања таквим животним условима који ће кроз краће или дуже време да доведу до нестанка тог народа, односно групе.

Хашки трибунал је хрватске генерале прогласио одговорним за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дјела и окрутни третман којима је извршено етничко чишћење, подсетио је Штрбац, оценивши да има много чињеница и аргумената којима је у том случају могуће доказати и геноцидну намеру, „поготово у контексту геноцида који је над Србима извршен у усташкој НДХ за време Другог свјетског рата, што ће бити задатак србског правног тима у спору с Хрватском пред Међународним судом правде”.

Штрбац је нагласио да за Србе из Хрватске „Олуја” није завршена, већ настављена другим средствима, јер, према његовом мишљењу, тихи егзодус још траје - „Србима није враћен статус констутитивног народа који је противуставно укинут, и даље су изложени различитим, па и најекстремнијим облицима дискриминације, а врло мало је у протеклих 16 година учињено на побољшању њиховог положаја и повратку”.

Према његовим рјечима, Хрватска је системски отежавала положај и повратак Срба тако што је умјесто поврата имовине нудила стамбено збрињавање, а тврдње власти у Загребу о 130.000 повратника, како каже, нису тачне.