Консензус о бриселским договорима

У влади и владајућој коалицији постоји консензус о томе да све што је договорено у Бриселу треба да се примени, рекао Борислав Стефановић. Тврдње појединих експерата да је Србија у Бриселу признала Врховни суд Косова нетачне су и злонамерне, истиче Стефановић.

Шеф београдског преговарачког тима у дијалогу са Приштином Борислав Стефановић изјавио је да у влади и владајућој коалицији постоји консензус о томе да све што је договорено у Бриселу треба да се примени.

Према његовим речима, то ће се и догодити у најкраћем могућем року.

Стефановић је, на представљању Анализе политике Србије да не учествује на међународним скуповима на којима учествују представници Косова у Европском покрету, изјавио да за наставак дијалога није неопходно да Скупштина Србије усвоји нови документ о Косову и Метохији, али да би било добро да се то догоди.

"Није неопходно, јер и без тог документа постоји оквир за наставак дијалога. Постоји платформа Владе, одлуке које су постигнуте у Бриселу и усвојене на Влади, као и више резолуција усвојених у парламенту", рекао је Стефановић.

Шеф београдског преговарачког тима поново је демантовао тврдње да Влада није прихватила договоре који су постигнути у Бриселу и истакао да је питање њиховог усвајања једно, а питање имплементације друго.

"Примена ће се десити у најкраћем могућем року. Влада ће донети одлуке о темама као што су слобода кретања, катастар, матичне књиге... и одмах потом ће се кренути у примену", објаснио је Стефановић.

Ту примену тренутно отежава бирократија, објаснио је Стефановић и поручио да "ћемо ускоро сви бити сведоци да ће све одлуке постигнуте у Бриселу у потпуности бити извршене".

"Све што је донето у Бриселу треба да се примени и о томе постоји консензус на нивоу Владе и владајуће коалиције", указао је Стефановић.

Злонамерне тврдње експерата

Шеф београдског тима оценио је да су тврдње појединих експерата да је Србија у Бриселу признала Врховни суд Косова "нетачне и злонамерне".

У том смислу, Стефановић је рекао да је Србија, кроз дијалог са Приштином, први пут добила могућност да утиче на важне процесе које, иначе, захваљујући залагању међународне заједнице, води искључиво Приштина.

"Ми не можемо да укинемо институције које су Приштини дали Унмик, Савет безбедности УН и велике силе. Они, иначе, сами могу да спроводе катастарске радње, имају свој катастар и све то раде без нашег утицаја, а ми смо кроз дијалог и договор о катастрима добили могућност да утичемо на те процесе. Добили смо право на утицај", подвукао је Стефановић.

Београд, каже Стефановић, ради на томе да се Косову омогући асиметрично представљање на регионалним скуповима.

"Представљање Приштине на форумима мора да буде асиметрично, односно да се јасно разликује од престављања сваке независне државе", рекао је Стефановић.

"Морамо да створимо ситуацију за представљање Косова на другачији начин, али да буде асиметрично", рекао је Стефановић и додао да би представљање Косова у истој равни са другим државама кршило и прописе Србије, али и оснивачке уговоре међународних организација чији Косово није потписник.

Како је навео, циљ Србије није да се Косово, а ни Србија изопште из регионалне сарадње, већ да се кроз дијалог у Бриселу пронађе прихватљив начин за представљање Косова на  егионалним форумима који ће бити модел и за остале скупове.

Стефановић је рекао и да је Косово представљено у скоро свим регионалним организацијама, односно у свима осим у онима у којима је предуслов државност, али да Приштина учествује само на око два одсто скупова јер њене представнике не интересује суштина скупова већ начин представљања делегације.

На данашњем скупу представљена је анализа Истраживачког форума Европског покрета у Србији у којој се истиче да је одбијање Србије да учествује на међународним скуповима на којима је представљено Косово штетно је за интересе Србије, али и непотребно.

Ауторка анализе Татјана Папић, позивајући се на међународно право и праксу, рекла је да Србија учешћем на конференцијама на којима се појављују званичници Косова неће признати Косово ни експлицитно ни прећутно.

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић рекла је да је објављивање анализе одличан потез јер је значајно да се јавност упозна са начинима решавања проблема.

"Жао ми је што се овај папир није појавио раније", изјавила је Делевић.