Фабрике затварају дугови из прошлог века

Чачак – Суочени са претећим стечајем, директори и синдикалци 49 металских фабрика, које су у поступку реструктурисања, заједнички ће протестовати 17. новембра пред Министарством правде и Владом Србије. Они захтевају деблокаду рачуна својих предузећа и једногодишњу паузу у исплати старих зарада по судским пресудама.

Ово су једногласне одлуке јучерашњег заседања Управе Самосталног синдиката металаца Србије, одржаног у Чачку, уз активно учешће директора угрожених фирми. На протесту пред владом, следећег четвртка, синдикат српских металаца захтеваће одговорност Министарства правде због, како је речено, „збрке која је настала”.

– Проблеми су почели 24. фебруара ове године кад је Врховни касациони суд усвојио правно схватање да се наплата новчаних потраживања из радног односа, по извршним судским пресудама, може примењивати и на предузећа у реструктурисању. То до тада није био случај. Међутим, министарка правде Снежана Маловић недавно је упутила допис Одбору за индустрију Народне скупштине, где се каже да, у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу, судови имају могућност да застану са тим поступком. Питао сам многе правнике и нико ми није одговорио шта у овом случају тачно значи фраза „имају могућност” – рекао је Зоран Вујовић, председник Самосталног синдиката металаца Србије.

– Од укупно 157 предузећа која су тренутно у реструктурирању, обрадом метала бави се 49 и у њима је упослено 23.000 радника. Од тих 49 фирми чак 15 је у финансијској блокади због извршних судских решења по тужбама радника, углавном бивших, да им се исплати разлика у зарадама – вели Вујовић.

Многа од тих потраживања потичу још из прошлог века, а привредници су изнели сијасет примера за необично поступање и спор рад судова. Фабрика резног алата из Чачка, рецимо, дугује за раздобље од 1997. до 2001. године 40 милиона динара, али су у међувремену камате нарасле на 160 милиона. Драган Алексић из „РТБ Бор” истиче да је једном упосленику те фирме, исто на основу тужбе, „досуђено 27 милиона евра за патент примењен деведесетих година кад фабрика није ни радила”. У трећем колективу радник је тужио предузеће због разлике од 247 динара на име превоза, а трошкови поступка достигли су 58.000 динара. Даље, „ИМ Раковица” је извезла 120 трактора у Етиопију, али је стотина трактора или милион евра одмах отишло на дуг по судским пресудама.

Неки од директора и синдикалних руководилаца тврде да је поступање судова чак различито, од града до града, зависно ко је на власти у локалној скупштини.

– Чини ми се да нас је држава пустила низ воду и да ће без посла остати 70.000 људи, колико данас има запослених у свим српским предузећима у реструктурисању. Наша фабрика је, рецимо, од добављача на реч узела робу да бисмо направили производ за извоз, и сад оно што наплатимо треба да буде скинуто са рачуна по судским пресудама радника. Та мечка данас игра пред нашом кућом али, за месец или два, заиграће и пред кућом предузећа која тренутно добијају субвенције и тако опстају на површини – казао је Бошко Славковић, генерални директор Фабрике вагона из Краљева.