Метереолошки сателит, супер компјутер и влас плавуше

Метереолози света су 23. марта славе свој професионални празник. Од тачности њихове прогнозе понекад не зависи само расположење, већ и људски животи. Методике за предсказивање времена се стално усавршавају. Да завиримо у будућност данас нам помажу супер компјутери и космички сателити. Међутим, стручњаци више воле да влажност ваздуха одређују на стари начин: уз помоћ власи плавуше.

Метереолошке станице су раштркане по свим крајевима планете. Вредности се с уређаја узимају свака три сата. За одређивање температуре тла и ваздуха користе се обични термометри са живом. За израчунавање количине падавина могу бити добре и обичне кофе. А релативну влажност показује уређај у који се ставља светла влас. Она се сматра осетљивијом, објашњава стручњак Хидрометереолошког центра Русије Марина Макарова.

„Користи се познато својство људске длаке, притом обезмашћене. У влажнијем ваздуху њена дужина је максимална. Што је ваздух сувљи, она се све више скраћује. И тако се прави структура скале.“

Време не зна за границе. Ова изрека није случајно постала једна од девиза Светске метереолошке организације која данас уједињује стручњаке из 189 држава. За тачност предсказивања потребна је стална размена информација. На пример, за прогнозу за Москву за један дан и ноћ потребни су подаци с територије целе европске Русије. Да би се знало време за три дана унапред треба обрадити информације са целе земљине кугле. Подаци пристижу у Хидрометереолошки центар, где се у току анализе укључују супер компјутери, каже доцент на катедри за метереологију и климатологију Московског универзитета Павел Торопов.

У току последњих деценија главна метода за израду временске прогнозе је моделовање бројева. Атмосферске појаве се описују специјалним математичким једначинама. Оне се са своје стране програмирају. Супер компјутери су потребни управо ради решавања ових једначина.

Статистика показује да се захваљујући коришћењу супер машина прецизност прогнозе за 24 часа повећала до 95%, а за 48 сати – до 90%. Руска мрежа метереолошких посматрања обухвата око 2 хиљаде стационарних станица. Метереолози такође раде на морским бродовима и у авионима. Осим тога, атмосферске податке бележи на стотине аутоматских станица, распоређених на копну и на мору. Важне информације се добијају и с метереолошких сателита из орбите. Притом не само руских, већ и америчких и јапанских. Све то је неопходно како би се људима саопштила најтраженија вест – временска прогноза.