Колумбо од златне стене

На Уралу научници су успели да према сачуваној лобањи реконстроишу спољни изглед славног Лава Брусницина кога зову и Колумбом од златне стене. Године 1814. руски рудар је открио прве трагове тог племенитог метала у „каменој кичми“ Русије и осмислио јединствену технологију његовог добијања за коју се испоставило да је четири пута јефтинија од оне која је коришћена тих година. Захваљујући његовом изуму спречена је пропаст светског финансијског система у којем је постојао огроман мањак злата за обезбеђивање емисије папирних новчаница.

Читав живот Лава Брусницина је везан за мали уралски град Березовски: тамо је рођен, а са 21 је у њему нашао злато. Према неким подацима резерве злата у том руднику, који је један од најстаријих на свету, и даље нису потрошене.

На идеју о реконструкцији спољног изгледа светски познатог проналазача дошао је уралски предузетник, председних јавног регионалног фонда „Мир золота“ („Свет злата“) Валериј Лобанов. На тај корак га је приморала дуга потрага за портретом Лава Брусницина која није донела никакве резултате. Брусницинов напуштени гроб је пронађен на Ивановском гробљу уралског града Јекатеринбурга. Олга Толмачова, Брусницинова чукунунука која живи у Санкт-Петербургу, одобрила је есхумацију. Обзиром на осетљивост предмета добијен је и црквени благослов, испричао је „Гласу Русије“ Валериј Лобанов.

Када смо отворили гроб, испоставило се да на ковчегу нема никаквих оштећења. Историја је за потомке сачувала ову гробницу, те смо успели да реконструишемо Брусницинов изглед. У Русији постоје само два института који се баве тим пословима, један у Тјумену, а други у Москви.

Стручњацима са тјуменског Института за проблеме истраживања севера требало је осам месеци да реконструишу Бруснициново лице према изгледу његове лобање. На основу добијених података направљено је његово попрсје чију је веродостојност потврдила Брусницинова чукунунука. Фотографија проналазачевог старијег сина Константина коју је показала скоро је идентична са попрсјем.

Поводом 200. годињице од Бруснициновог проналаска првих златних стена која се обележава 2014. године биће основан фонд који ће носити његово име и медаља „За несебично служење Отаџбини“ која ће се уручивати у проналазачевом завичају Березовском. Брусницинови посмртни остаци биће поново сахрањени у његовом родном граду, где ће бити отворен споменик познатом рудару на чијој је изради већ ангажован вајар Константин Гринберг.