Медицина у ћелији

Закон „О промету биомедицинских ћелијских производа“ треба да представља приоритет, уверена је министар здравља Вероника Скворцова. С овом облашћу биомедицине су повезане велике наде. Одговарајући рад с ћелијским производима би могао да помогне милионима пацијената. А и медицина би напредовала огромним корацима.

Засад у Русији нема закона о ћелијским производима, „влада хаос у коришћењу различитих препарата, који се називају ћелијским“, изјавила је Вероника Скворцова у интервјуу за новине „Известија“. По њеним речима, у 80% случајева таква средства су фалсификат. А у преосталих 20% су често опасни препарати који могу садржати канцерогене ћелије. „Могу бити заражени, слабо очишћени, непроверени на вирусе,“ – објаснила је министарка.

Овакав „прљав“ рад с биоматеријалом у суштини дискредитује сву регенеративну медицину. Али, не стигавши још ни да уђу у широку праксу, ћелијске технологије су већ постале познате по скандалима. Било је случајева илегалне примене абортивног материјала или нерегистрованих технологија. На пример, овај грех преузимају на себе непоштени козметолози. Препарати с наводно изворним ћелијама често служе као мамац на који се хватају људи који жуде за подмлађивањем. Притом ова област има огромне могућности.

У таквој ситуацији има мало оних који сумњају у то да је време да се законом доведу у ред ћелијске технологије. Стручњак за биоинжењеринг Ирина Јермакова се залаже за строгу контролу промета ћелијских производа:

– Ћелијске технологије треба да служе човечанству, али се могу користити и на његову штету. Саме изворне ћелије су резерве ћелија у организму. Могу се лечити различите болести усађивањем изворних ћелија у оштећени орган. Изворна ћелија је недиференцирана, она се касније развија у специфичне ћелије. Зато треба користити изворне ћелије. Али то треба чинити под строгом контролом и у клиници.

На овај или онај начин, корист од правилног коришћења ћелијских технологија је врло велика. У суштини, регенеративна медицина представља алтернативу трансплантације, потенцијално је јефтинија и приступачнија становништву. Јер органи давалаца увек недостају. У принципу, круг људи који се могу лечити уз помоћ ћелијских технологија је врло широк. То су и срчани болесници, и дијабетичари, неуролошки и онколошки болесници, људи с болестима коштаног система.

„Рутинска операција у свету постаје трансплантација ћелија за стварање крви издвојених из периферне крви и крви из пупчане врпце,“ – каже генерални директор Института за изворне ћелије човека Артур Исајев. Све чешће се с различитим циљевима користе и ћелије спојног ткива – фибробласти. На пример, уз помоћ њих се ствара ткиво коже приликом лечења опекотина. Уз помоћ изворних ћелија могу се лечити и тешке болести очију – на пример, јапански научници су од њих направили рожњачу.

„Принципијелно нова реч у науци су радови с индукованим плурипотентним изворним ћелијама (iPSC), кад узимамо одраслу ћелију и репрограмирамо је у ембрионалну,“ – истиче заменик директора Института за молекуларну генетику Вјачеслав Тарантул. По мишљењу научника, овим ћелијама припада будућност. Узгред речено, њихова примена може укинути низ етичких питања. Једно од њих је коришћење људских ембриона. Против биомедицинских манипулација с њима оштро се залаже део друштва и Црква, с чије тачке гледишта је ембрион већ човек. Мораторијум на њихово коришћење треба спровести у закон, сматра се у РПЦ.

Данас има јако много могућности за примену ћелијских технологија тако да се оне тешко могу довести у ред само законом, сматра генерални директор Института за изворне ћелије човека Артур Исајев:

- Није исправно усвојити постојећи нацрт закона. Он обухвата само уске сфере, које су везане за ћелијске технологије. Такође, данас не постоје захтеви које треба да испуне лабораторије, производи и донатори. Прво их треба написати.

Приликом израде закона о ћелијским производима требало би узети у обзир иностране обрасце. Али, ни они нису савршени. Тако у САД добијање само једне дозволе за истраживање понекад траје по три године. Ако би се радило о биомедицинској експертизи или клиничким испитивањима ови рокови би се могли објаснити. Али, читава ствар је у бирократском одуговлачењу. И у томе што „у многим земљама изворне ћелије још увек представљају камен спотицања“, каже Артур Исајев. По његовом мишљењу, као пример разумне политике према ћелијским технологијама може да послужи Велика Британија, у којој стручњаци друштву стрпљиво објашњавају смисао њихове примене.

На овај или онај начин, по речима Веронике Скворцове, нацрт закона о промету ћелијских производа је „практично спреман за усвајање“. Судећи по свему Министарство здравља намерава да већ у најскорије време створи нормативну базу за биомедицину у целини. Превише нада се полаже у ову област да се не би покушало с убрзавањем њеног развоја.