Међународна заједница у борби против наркотика

У главном граду Перуа завршена је међународна антинаркотичка конференција у којој су учествовале делегације 69 земаља, укључујући Русију, САД, Авганистан, Колумбију, Мексико и Шпанију. Главни резултат самита било је потписивање Лимске Декларације у којој се подвлачи важност принципа колективне одговорности у борби против незаконитог промета наркотика.

Ради борбе против глобалне наркотичке опасности учесници конференције су предложили да се увећа размена информација, као и да се пружа међусобна подршка у извођењу научно-истраживачких радова. Француска, Перу и Управа УН за наркотике већ су потписали споразум о заједничком проучавању процеса претварања листова коке у кокаин, саопштила је новинарима председник перуанске Националне комисије за развој и живот без наркотика Кармен Масиас.

По речима представника УН Флавија Миреља, истраживање ће започети у августу ове године и трајаћње 8 месеци. Експерт је такође истакао да је проблем промета наркотика у Латинској Америци одавно напустио границе региона и представља озбиљну светску опасност. Између осталог у Русији је промет од продаје наркотичких супстанци које стижу преко океана 3% укупног обима трговине наркотицима која се процењује на 10 милијарди долара. При томе у последњих 10 година испоруке кокаина у Русију су скочиле са 30 килограма годишње до пола тоне. По речима директора Федералне службе за контролу промета наркотика Виктора Иванова, који предводи руску делегацију на самиту у Лими, то се дешава због неизбалансираног прилаза перуанских власти. У земљи очигледно јача полицијска, војна компонента борбе против производње наркотика, што са своје стране рађа узвратни отпор и раст насиља.

"За решавање проблема потребан је комплексни прилаз међународне заједнице, пружање помоћи на уништавању планетарног центра производње. А то су три главне земље: Колумбија, Перу и Боливија, које у сушитини производе 90% читавог светског обима кокаина. Зато без комплексног развоја ових држава нећемо уништити производњу наркотика, говори Виктор Иванов."

У току преговора руски анинаркотички ресор потписао је споразум са националном полицијом Перуа, као и са перуанским Извршним саветом Националне комисије за развој и живот без наркотика ДЕВИДА. Стране су се договориле да размењују информације и сарађују у борби против незаконитог промета наркотика.

Међутим, упркос очекивањима, једно од питања које се највише разматрало у последње време — питање могуће легализације накротика, никако није дотакнуто у коначној декларацији конференције у Лими. Најактивније ову иницијативу популарише гватемалски лидер Ото Перес Молина, који се више пута изјашњавао за стварање тржишта наркотика које ће регулисати држава, попут тржишта алкохола и дувана. О спремности за дискусију на тему могуће легализације наркотичких супстанци на међународном нивоу изјавио је крајем прошле године и председник Колумбије Хуан Мануел Сантос. Још раније предлог да се озакони узгајање коке дао је председник Боливије Ево Моралес. Мишљење већина земаља учесница самита по том питању изразила је Кармен Масиас.

"Било би сумануто озбиљно говорити о легализацији наркотика. Већина земаља које су некада предузимале кораке у том правцу одмах је одустало од ове идеје. Искуство показује да либерализација наркотичких супстанци моментално доводи до раста криминала."

По завршетку самита шеф Федералне службе за контролу промета наркотика Виктор Иванов предложио је да се формира неформална међународна група која би се бавила разрадом специјалних програма за уништавање великих светских центара производње наркотика. По његовим речима, један од таквих пројеката може да буде формирање интерактивне карте борбе против израде забрањених супстанци у латиноамеричком региону.