Јубилеј најхуманије службе

Међународни космички систем за трагање за бродовима и авионима и њихово спасавање КОСПАС-САРСАТ слави 30-годишњи јубилеј. 30. јуна 1982. године био је лансиран његов први специјализовани сателит. Данас систем користе 43 земље, захваљујући њему сваке године бива спасено преко хиљаду људи.

Овај систем је резултат мировне сарадње. САД, Француска, Канада и Совјетски Савез су ступили у прећутно такмичење, ко ће први лансирати сателит КОСПАС-САРСАТ. И први сателит је био совјетски. Прво спасавање је остварено 10. септембра исте ове 1982. године. Спасили смо тројицу канадских авијатичара. Симболично је то што још увек заузимамо лидерске позиције у овом систему.

Структура КОСПАС-САРСАТ је следећа: сателит прима сигнал од радио бове на авиону или летелици. Због кретања сателита параметри примљеног сигнала се мењају, што омогућава да се одреди место несреће с прецизношћу од неколико километара. Затим с орбите сигнал доспева у тачке за пријем, одатле – у центре за координацију и спасилачку службу. Тако је КОСПАС-САРСАТ замишљен на почетку, кад још није било сателетиске навигације.

Уз помоћ навигационих пријемника могу се проширити функције система: у сигнал за обавештавање у случају незгоде могу се инсталирати тачне координате несреће и може се добити одговор да је примљен и да је помоћ послата. У случају незгоде веома је важна повратна веза. Узвратни сигнал се ставља у «кадар» (superframe) – дигитални пакет који преносе навигациони сателити, објашњава главни конструктор система Игор Никушин:

"Планирано је преношење преко два система: преко «Галилеа и преко ГЛОНАСА». Ако буде постојао пријемник за навигацију порука ће стићи на бову и човек ће видети да су људи кренули да га спасе. Трагачи желе да постоји и могућност преношења команди на бову, укључујући и њено принудно укључивање. Овакав стандард још не постоји, треба да се појави 2013. године."

Принудно укључивање је потребно ако посада летелице или авиона није активирала бову пред почетак лета. Оваква потреба је откривена у току последњих година кад су тонули бродови и кад су падали авиони, а нису давали сигнале за помоћ. У случају несреће свака секунда може одлучивати о животу. Зато проналазачи још желе да бова први сигнал да већ након неколико секунди, а не након 40 секунди, као што је то сад случај.

Додатним функцијама биће опремљени други и трећи сателити нове генерације «ГЛОНАС-К». Први овакав апарат је прошле године допунио групацију у орбити «КОСПАС-САРСАТ» од 6 апарата за ниске летове и геостационарних апарата и поставио је темељ за средњеорбитски сегмент читавог система. Предност средњеорбитског сателита је у томе што види чак и радио светионике који су доспели у пукотине или ледени спруд. И симболично је то што је управо «ГЛОНАС-К» у марту ове године спасио Канађане, и то отприлике у истом крају Канаде као и пре 30 година.

Резултати три деценије рада КОСПАС-САРСАТ су упечатљиви. Спасено је 33 хиљаде људи. Не постоје границе за усавршавање овог система. По прогнози Јурија Урличича, одређивање координата незгоде на основу сигнала светионика у будућности ће се дешавати за једну секунду и с прецизношћу до једног метра. Људи ће одмах сазнати кад ће им стићи помоћ, каква и одакле. Није искључено да ће се за неколико деценија систем проширити ван граница Земље, како би примао сигнал у случају несреће од становника Месеца или још удаљенијих.