Већи део помоћи завршава у банкама

Издвајање помоћи од сто милијарди шпанским банкама којима је она потребна дозволио је прошлог четвртка немачки парламент. Дан касније прокључало је у 80 градова пиринејске државе. Вше од милион демонстраната тражило је одговор: до када ће издвојена средства протицати мимо буџета, а финансијске дотације добијати банке – главни кривци актуалне кризе?

Тему наставља Сергеј Гук.

- Гнев Шпанаца је разумљив. Према подацима Ел Мунда, два милиона сународника данас живе искључиво на рачун прехрамбене помоћи. Ради спаса банака влада повећава порезе, смањује социјалне доприносе, множи незапосленост, изјављују синдикати. Само у првом кварталу из земље је емигрирало 40 хиљада радника – не од претерано доброг живота.

Претеривања? Али језиком увређених проговорио је и лидер немачких социјал-демократа Зигмар Габријел. Из његових уста на главе банкара који „пљачкају“ клијенте просуле су се оптужбе за уцене владе, изнуђивање, ризичне шпекулације и неутољиву жеђ за личним богаћењем. Његов партијски колега, бивши министар финансија Ханс Ајхел затражио је од европских премијера најодлучније супростављање богатим, који без проблема избегавају уплату пореза.

Нема шта да се каже, али може да се пита: није ваљда да су банкари деловали другачије за време социјалиста? Можда и не би било актуалне ситауције да у Грчкој од 110 милијарди помоћи стабилизационог фонда само 14 милијарди није капнуло у државну благајну? Португалија је имала више среће: тамо је буџет узео 24 до 79 милијарди евра. У Ирској подела финансијске подршке се одвијала по сличном сценарију: 15 од 67 милијарди евра задржала је држава. Остало је завршило у банкарском сектору. Може ли се, радећи тако, превладати дужничка криза? Мишљење нашег експерта академика Александра Некипелова, потпредседника РАН.

- Наравно, може се изрећи много примедби банкама, али у принципу у условима кризе увек се појављује ситуација да се труде да новац задрже, а не да улажу. Ситуација је врло непријатна и простих решења нема. А ако се просто стегну финансије, то ће довести до великог шока већ у реалној економији. Посебно за оне земље које су остале без индустрије. То и чини ситуацију врло сложеном.

Масовно дезертирање капитала, пре свега из Грчке, Шпаније и Италије, опоравку економије југа Европе такође не доприноси.

Још један проблем за ЕУ – масовно избегавање уплате пореза. Губици благајне Италије од финанијских трикова 2009. године износили су 120 милијарди евра. Друга напаст је сива економија. По оцени Европске комисије, она производи 20% укупног унутрашњег бруто производа ЕУ. У благајну уније, како се може претпоставити, из сивих зона не стиже ни цент.