Тешка година

На данашњи дан пре годину дана у Норвешкој је извршена двострука терористичка акција. 22. јула 2011. године Андрес Брејвик је подметнуо бомбу у владином кварту у Ослу и напао омладински камп владајуће Радничке партије на острву Утоја. Без премца окрутан догађај потресао је целу Европу, а не само Норвешку, и поново су постале актуелне дискусије о болном проблему национализма.

Андрес Брејвик сада чека оглашавање пресуде. Током судског процеса оптужба је покушала да се Брејвик призна неуравнотеженом особом. У том случају њему прети принудно лечење, можда и доживотно. Оптужени је инсистирао да је психички здрав. Није се покајао у убиству 77 лица. Уколико Брејвику буде оглашена пресуда као здравој особи, максимално ће добити 21 годину затвора. Темељито испланирана терористичка акција Брејвика била је предузета против представника националних мањина у Норвешкој. Током задњих година низ европских земаља суочиле су се са таласима агресије од стране емиграната. Али овај случај, када је напад извршен у једној од најтолерантнијих земаља света, изазвао је језив потрес, сматра директор Центра европске безбедности Института међународне економије и међународниј односа Руске академије наука (ИМЕМО РАН) Татјана Пархалина.

- Нису само људи, који су допутовали из арапских или исламских земаља, испољили одсуство жеље да се уклопе у тај културно-цивилизацијски контекст, који може да понуди земља. Него и становници тих земаља. На монструозан начин они протестују против тога, како долази до промене демографске структуре земље.

Најјаче се наравно терористичка акција Брејвика одразила на Норвешкој. Пре свега интензивиран је режим рада специјалних служби. До акције, Брејвик је пар пута износио своје радикалне ставове у Интернету. Сада органи безбедности пажљивије прате мрежу. Овај догађај је утивцао и на распоред политичких снага. Десничарске партије, које бране националистичке позиције, почеле су да губе популарност, док је рејтинг владајуће Радничке партије у порасту. Међутим у целини се не може стећи утисак да је земља потпуно осмислила разлоге ове трагедије, изјавио је есперт за земље Северне ЕвропеИМЕМО РАН Константин Воронов.

- Са стране се чини да се друштво, норвешко друштво ујединило. Друштво такорећи суочено са шоком, покушало је да се учврсти. Одржане су масовне демонстрације подршке демократије, против ограничења слободе, против националног јаза и тако даље. Али у суштини, неке фундаменталне поуке, које би на неки начин учиниле промене, - сматрам да нису извучене. Приказивање акције Брејвика само као акције неког појединца, који је извршио појединачни акт, згражавајући акт убиства својих суграђана, - доста је тешко. Очигледно да се за свим тим крију неки дубљи, фундаменталнији разлози.

Европске земље су пре пуно година отвориле своје границе пред емигрантима из других земаља, прогласили су политику мултикултурализма. То се сматрало као логичан наставак Европске заједнице – након брисања унутрашњих европских граница. Желели су да изађу на глобални ниво. Али план је поремећен. Сада се подједнако гледа на терористичку акцију Брејвика, и борбу француске владе са исламским обичајима, и захтев муслимана,настањених у Швајцарској, да се изврше измене у застави земље, јер крст на застави вређа њихова верска осећања. Све то сведочи о томе, да културе не могу да нађу начин зајдничког живљења. Нажалост Европа је сада презаузета решавањем економских проблема и сада се само декларативно изјашњава о потреби изградње нове политике према мањинама.