За ким плаче Нобел

У Шведској и Норвешкој одвија се Нобелова недеља, и 12. октобра у Ослу биће проглашени добитници награде за мир. Међу номинованима је низ политичара прве величине, а укупно на награду претендује 188 људи и 43 организација. Ипак због читавог низа претходних награђивања врло спорних кандидата, репутација Норвешког Нобеловог комитета изазива код аналитичара све више сумње у некадашњу беспрекорност.

Тешко је предвидети ко ће добити награду за мир. Сам процес предаје пријава за нобелову награду традиционално је обавијен густим велом тајне. Још више збуњује све већи број номинованих, којима је место пре на додели Оскара. Ове године у друштву са таквим кандидатима за награду за мир као што је бивши председник САД Бил Клинтон и бивши канцелар Немачке Хелмут Кол, нашао се, на пример, бивши амерички војник Бредли Менинг. Њега сумњиче за предају тајних докумената скандалозном сајту Викиликс. За награду је кандидована и затвореница, раније „гасна принцеза“ и премијер Украјине Јулија Тимошенко, чији допринос миру изазива не мање сумње него филантропија војника Менинга. 2011. године награду је добила друштвени посленик из Јемена Тавакул Карман. По њеним речима, от је награда арапском пролећу и свим другим борцима за слободу на улицама.

Норвешки Нобелов комитет већ одавно је тешко признати објективним, сматрају експерти. Генерални директор Центра за политичко инфрмисање Алексеј Мухин у интервјуу за Глас Русије приметио је:

- Мени се чини да комисија која бира добитнике нобелове награде, између осталог додељујући награду за мир, полази више од политичке коњуктуре. Наравно, желимо да будемо савремени, да одговарамо на изазове времена, али ипак Нобелова награда је догађај који изазива велики одјек и остаје у сећању. Фигуре оних којима се додељују награде у суштини су све ситније. То изазива жаљење.

Постоје основе да се сматра да Нобелова награда за мир постаје све више исполитизована, сматра са своје стране доктор социологије, почасни професор Универзитета Глазгов Олга Криштановска. У интервјуу за Глас Русије она је рекла:

- Награђују, на пример, оне људе који се боре против ауторитарних режима. То је било некад и са Нелсоном Менделом и са Солжењицином. Сада, колико знам, радиостаница Ехо Москве кандидована је за Нобелову награду у тој номинацији. Тачније, наравно, присутан је политички моменат. Јасно је да они људи који доносе одлуке коме је заслужио тако високу награду, сматрају да је демократија добро и да сви људи који доприносе разарању држава другог типа достојни су такве награде.

Међутим делатност читавог Нобеловог фонда привукла је пажњу Обласне администрације Стокхолма: колико одлуке норвешког комитета одговарају тестаменту Алфреда Нобела. По мишљењу норвешког писца Фредерика Хефермела, додела награде за мир преседнику САД Бараку Обами и бившем потпредседнику САД Алберту Гору очигледно говори о томе да се тестамент не поштује. О Обами се шале да је о добио Нобелову награду као аванс. Алберт Гор, награђен 2007. за заштиту климе на Земљи, убрзо је био умешан у скандал са фалсификовањем података о глобалном загревању. Између осталог оваке ситауције са номинованим за награду за мир дешавале су се и раније. Вођа бољшевика Владимир Лењин умало није добио Нобелову награду за мир 1918. године, потписавши Декрет о миру који је извео Русију из Првог светског рата. Омео га је грађански рат.