Буџет ЕУ: спор о корењу и изданцима
Када се Ангела Меркел састане у среду са Дејвидом Камероном на вечери на Даунинг-Стриту, они ће имати о чему да разговарају. У првом реду госпођа канцелар жели очигледно да схвати да ли уопште има смисла да иде 22. новембра на самит ЕУ.
Ради се о томе што је Камерон прпретио да ће још једном саботирати састанак на највишем нивоу. У таквом драматичном тону започиње коментар немачког недељника Шпигел, посвећен састанку који предстоји 7. новембра у Лондону између немачког канцелара и британског премијера о проблемима усвајања буџета ЕУ за 2014-2020. годину.
Сложених колизија у споровима о дугорочном оквирном буџету ЕУ за наредних седам година заиста има довољно. У децембру лидерима држава велике Европе треба да буде представљен стратешки програм реформисања уније који разрађују ових дана шефови највиших структура власти ЕУ. њена финансијска подршка треба да постане раније поменути оквирни буџет. Питање о њему је изнето на специјални самит који ће протећи 22-23. новембра. Али слога у споровима о трошковима за сада се не предвиђа.
Европска комисија одредила је заједничке финансијске потребе јединствене Европе за 2014-2020. годину у вредности од 1,033 билиона евра. То износи 1,1% укупног европског унутрашњег бруто производа и за 5% премашује трошкове у претходном седмогодишњем периоду. Своје прорачуне комисија је образложила потребом стимулисања економског раста. Као што је и требало очекивати, 17 земаља прикључених на европску буџетску инфузију подржало је захтев европске владе. Основни донатори буџета ЕУ – Немачка, Француска, Италија, Аустрија, Финска, Шведска и Холандија, изјаснили су се за смањење трошкова.
Сада експерти нагађају да ли је уопште могућ компромис о буџету ЕУ? Владислав Белов, шеф одељења за земље и регионе Европског института склон је песимизму.
- Ја ипак претпостављам да ће на крају крајева буџет бити усвојен. Али мислим да ће дискусије ове године ићи линијом колико је наменско коришћење буџетских средстава у стању да реши проблеме. А не просто да се смање или увећају поједине ставке трошкова.
Како је саопштио ових дана Фајнаншл Тајмс, председник Европског савета Херман ван Ромпеј још није одлучио, за разлику од Меркел, треба ли уопште водити индивидуалне преговоре са Дејвидом Камероном. Ради се о томе што је британски парламент захтевао још већу строгост по питању буџета. Између осталог, не ослања се све на Камерона, изјавила је у радијском интервјуу члан буџетског комитета Европског парламента, посланик немачког ХСС Моника Холмајер.
- Да ли је могућ компромис сада је тешко рећи. Коначно то зависи од Камерона. Ипак, са друге стране, не решава он сам. Најважније је не преузимати на себе гомилу задатака, одбијајући при томе финансирање. Јер свакоме је јасно да економског раста без финансија нема.
Моника Холмајер је упоредила дискусије о буџету ЕУ са вађењем сувог грожђа из бухтле. У сваком случају, одбрана националних интереса и користољубивост у политици нису превише спојиви.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...
Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...
Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...
Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...
Председник Трамп наложио је објављивање војних материјала повезаних са НЛО-има....
Остале новости из рубрике »

















