Киргизија на путу према Царинском савезу

Киргизија је учинила први корак на путу према Царинском савезу. И чак сада, када власти испољавају чврсту жељу за евроазијску интеграцију, политичке елите земље немају јединствен став по овом питању.

Киргизија је учиника прве кораке на путу према Царинском савезу. Влада је одобрила „путну мапу“ за чланство, а у парламенту су одржане прве дискусије по овом питању. Томе је претходила дуготрајна припрема: потписивање „путне мапе“ одлагало се, изазивало је оштре дискусије у Бишкеку. Чак и сада, када су власти демонстрирали чврсту жељу за евроазијску интеграцију, политичке елите у земљи нису јединствене по овом питању.

Киргизија је почела кретање према Царинском цавезу пре три године, када су власти изјавиле о жељи да се прикључе „тројци“ – Русији, Белорусији и Казахстану. На тај начин земља ће моћи да развија своју индустрију и повећа инвестициону привлачност. Крајем прошле године власти су већ требале да потпишу „путну мапу“ ступања у Царински савез. Али Бишкек је сматрао да докуменат треба редиговати, унети у њега преференце, које би смањиле притисак на економију Киргизије, подсећа руководилац одељења Средње Азије и Казахстана из Института земаља ЗНГ Андреј Грозин.

- Најчешће су се чуле три основне жеље. Прво, помоћ у репрофилисању огромних супер-тржишта, стварање за њих посебног режима. Са друге стране, Киргизија се обратила са молбом Москви, Астани и Минску да се размисли о могућности формирања специјалног фонда, из којег би Бишкек примао новац за смањење режије. И трећи моменат: посебан режим за миграциону радну снагу. Међутим ни у Астани, нити у Москви нису заинтересовани, да у оквиру ЦС постоје неке посебне економске зоне на посебним условима.

Русија, Казахстан и Белорусија се слажу да пруже помоћ, али одговорност је на Киргизији. Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев на заседању Вишег Евроазијског економског савета у децембру прошле године је подсетио, да „интеграција никоме не даје бесплатне слаткише“. Учесници приступају добровољно, ради интереса својих држава. Он је нагласио и то, да евроазијска интеграција не само да није претња суверенитету бивших совјетских република, него чак шта више – јача националну државност.

Премијер Џомарт Оторбајев је изјавио: Киргизије нема велики избор. Или ући у ЦС и градити отворену економију, или почети изградњу ограда на границама. Министар економије Темир Саријев упозорава: уколико Киргизија одбије ступање у ЦС, она ће само нанети штету својој привреди, изгубиће бесцаринско увозно гориво и мазива из Русије, смањити реекспорт кинеских производа и изгубиће тржиште за пласман. Андреј Грозин сматра, да упркос свему, учешће Киргизије у Царинском савезу повлачи и неки ризик.

- За многе, перспектива учешћа Киргизије у Царинском савезу – није питање живота и смрти националне привреде, него питање личног карактера: како ће му бити, уколико заузме ову или ону позицију. То је озбиљан елеменат ризика за будуће учешће земље у покушају промене структуре привреде. Већ преко 20 година сувереног развоја земље довеле су земљу до тога, да је привреда у стагнацији, не помера се са истог места, иако се не бележи ни назадовање. Али ова стагнација се може превазићи само у оквиру ЦС.

Истина, Киргизија има још и западне партнере, и мрежу невладиних организација, које финансира Вашингтон, и долива уље на ватру политичких спорова, сматра научни сарадник Института земаља ЗНГ, експерт за Кригизију Григориј Михајлов.

- У приступању Царинском савезу нису заинтересовани како део становништва, који живе од реекспорта кинеских производа или од шверца, тако и одређени део људи, који сарађују са организацијама, које финансирају САД. Ови ликови воде активну информациону кампању дискредитације ЦС, агитују становништво. Активност прозападних невладиних организација одавно је присутна, сада је – наредна фаза активности, паре за ове радње стижу редовно, и у великој количини.

Уосталом, као и увек у случају политичког супростављања, своју реч у Киргизији има бизнис. Све се више оглашавају присталице евроазијске интеграције, који су уверени, да без контакта са историјским партнерима, земља неће моћи да превазиђе економску стагнацију.

Марија Баљабина,