Унеско: Нико нема право да дигне руку на Морачу

Једној од најљепших црногорских ријека опет пријете тамничењем, зауздавањем и - уништавањем. По ко зна који пут ријека Морача мета је премјера, прорачуна, статистике и математике, или како би рекли становници дуж њеног тока од Врагодола до Подгорице, "утамничења".
Покушавали су то и много раније. Још 1906. године, инжењер Анте Драшковић са Брача, разрадио је идеју о превођењу Таре у Морачу, а Миладин Пећинар је, уочи Другог свјетског рата, до детаља разрадио пројекте о изградњи бране на Тари, одакле би се воде Таре превеле у Морачу. Наишли су ратови, а Морача остављена на миру. Дуго послије Другог свјетског рата хтјели су да те намјере остваре.
- Прво потопити Колашин - најавили су тадашњи стручњаци за хидроелектране. Нашли су се они други и спријечили затирање града. Да је Колашин потопљен и вода дошла до подно Бјеласице, данас црногорски туризам на сјеверу не би имао једну од главних узданица. Сада опет пријете Морачи. Нема струје држава која увози скупо киловате и јефитно их продаје Комбинату алуминијума и Жељезари Никшић, фабрикама у рукама приватних, страних власника, "стратешких партнера" овдашње приватизационе елите.
У прошлој деценији, умни људи рекли су да је ван памети жртвовати ријеку, питку од извора до Скадарског језера. Друго, најосјетиљивије питање јесте Манастир Морача. Стручњаци за старине тврде да се Лавра Немањића неће моћи сачувати од пропадања пошто би језеро требало да се "попне" до самих темеља храма старог 755 година. Утицајима влаге и промјене климе страдали би манастирски живописи, међу њима и ремек дјело, фреска "Гавран храни пророка Илију".
Деценијама уназад, познати инжењер Бранко Кујовић упозорио је да, наспрам манастира, на лијевој обали ријеке постоји огромно живо клизиште чије би нагло пуштање у језеро могло да изазове талас који би потопио манастир. Данас стручњаци не помињу клизиште, већ тврде да поток уз зидине пријети Манастиру, а акумулационо језеро би ријешило то питање. Ондашњи стручњаци упозорили су да би неколико језера акумулираних у кањону Мораче притискало бокове кањона и изазивало честе земљотресе. Заборављено је да су сеизмолози откад је створено Пивско језеро свакодневно биљежили потресе тла.
Ако би, упозоравали су стручњаци, нека од брана које се у Проклетијама "пењу" на 150 и више метара, попустила, Подгорица би била под водом дубине 25 метара. Све до Скадарског језера и мора уништила би ослобођена ријека.
Утамничење ријеке Мораче својевремено је "одобрила" и Свјетска банка са 250 милиона долара кредита. Подршка је повучена када су се свјетски византолози и стручњаци за заштиту животне средине попут Франца Вебера, заложили за очување кањона Мораче. Као представник Унеска, Вебер је дошао до самог изворишта Мораче, опио се њеним љепотама, духом њеног предјела и човјека са њених обала, и рекао да нико нема право да дигне руку на њу.
Професор др Радомир Лакушић, чувени стручњак свјетског ранга, тада је рекао да кањон Мораче представља једну од највећих збирки уско ендемичних, реликтних и биљних врста. Двадесет тих врста, казао је он, само се овдје могу наћи.
- Био би смртни гријех проћи кроз Црну Гору а не проћи овом њеном најдужом и најљепшом улицом. Кад путник крене стазама модре ријеке према Манастиру Морачи, као у бакину скаску из дјетињства, улази у ову величанствену авенију саздану у једном другом тренутку пијанства и махнитања срдите природе... - описао је чувени новинар и путописац Зуко Џумхур сусрет са ријеком Морачом.

Кроз њу свемир говори

- То је прије свега спој природе у стању чистоте. У Морачи се сам споменик потпуно сједињује са предјелом. Ту сам доживио неку врсту откровења, космичког потреса. Има мјеста која су космичка врата, и Морача је једно од њих. Ту се човјеку чини да ослушкује ултразвук из васељене, што је нешто узвишено. Морачу сам доживио некад јаче и од саме Студенице јер ту постоји једна таква дивота: ријека, дивља и чиста, кањон, манастир, планине, зеленило, шуме. Све је то у савршеном складу. И кад неко има тако савршено јединство, треба да га поштује. Нико нема право да дигне руке на то, јер ако се то уништи, земља и народ се осиромашују, а сем тога долази и до ланчане реакције, која доноси друге недаће. То су духовна светилишта. Делфи су једно од њих, Морача је једно од њих, Студеница такође, и та светилишта треба чувати јер кроз њих свемир говори... - представио је Вебер Морачу свијету.

Штедите на крађи и губицима

- Тренутно Црна Гора "губи" преко 29 одсто електричне производње која се преноси потрошачима (због техничких грешака и крађе). Уколико би се примијениле све доступне практичне мјере за смањењем тих губитака за око десет одсто у току сљедећих пет година, то би било једнако уштеди из те количине енергије коју произведе ХЕ Пива (850 гигават сати) или трећину домаће производње електричне енергије у Црној Гори - навели су британски стручњаци из Ланд Усе Цонсултантс, аутори процјене утицаја на животну средину. Енглески експерти сматрају да Црној Гори не требају бране на Морачи и Комарници, јер би имале негативне ефекте на животну средину и биљни и животињски свијет главних ријека и Скадарског језера.