У име слободе!

 
Када бисмо стварности назвали правим именом у свијету би било у пола мање зла.
 
Кажу да лаж увијек иде у сјени истине, тј. да се заклања за истину и преставља се као истина јер када би ишла напријед и говорила за себе да је лаж нико јој ништа не би вјеровао.
 
И заиста је тако. Када бисмо стварности називали правим именима неизбјежно бисмо сами помислили и свима објавили праву природу тих стварности. Свети Владика Николај Велимировић каже да „Све стварности имају своја нерастегљива и неотуђива имена. Али на земљи су та имена протегнута и на символе тих стварности, па чак и на символе символа. Због необузданости језика и визијске слабости људске. Тако се и реч слобода протегла на многе односе и многа стања међу људима на земљи.“
 
За данашње грађане се каже да су самодовољни, самосвјесни, образоваани, компјутеризовани, глобализовани, а изнад свега да су слободни.
 
Ријеч „слобода“ је најзлоуптребљенија ријеч данашњице. Она представља врховно учење безумника које смо назвали мислиоцима. Из њиховог општеприхваћеног доживљаја слободе изродило се више смрти него живота. Тако схваћена она је донијела сваку биједу, муку и немир у међуљудске, породичне и међународне односе.
Слобода је постала синоним за блудничење.
Слобода је постала изговор за себичност и егоизам.
Слобода је постала повод за вођење грамзивих ратова.
Људска слобода је постала основ за убијање и сатирање људи!!
Слобода је постала важнија од оних који треба да буду слободни.
Заштитници људске слободе постали су убице људи и тирани народа.
Да, „због необузданости језика и визијске слабости људске“ слобода се пртворила у своју супротност. Претворивши се сама у своју супротност слобода је почела да свако добро које се ње дотиче преобраћа у супротност његову. Овако ојађена од животне потребе постала је животна опасност. Оваква слобода је свакој врлини народној наденула грдну маску порока. Сваки дах Духа у души народној слобода настоји да удави у блату гријеха народног а душу претвори у трулеж.
Поставши тровач душе народне слобода је постала разбојник и отимач будућности државне. Отргавши из народа морал једино оно што је вјечно и непролазно осудила је и њега и државу његову на потапање у мору бившега.
Слобода је чедородни народ Србски преобратила у чедоморни авет људски. Животољубиви живи човјек постао је животогрозиви слободни мртвац.
Слобода је земљу Немањину и Савину, Лазареву и Милошеву преобратила у ненаситу гробницу својих владара, владика, научника, писаца, пјесника, композитора, војсковођа, честитих сељака и духовника. Ко зна још колико је свијетлих лица начинила грдилом да се у њега не може очима гледати, ко зна колико је још злодјела починила о којима се не да ни говорити?
Слобода је постала поробљивач и душе и тијела и као зли господар своје робове умјесто у живот гура у ждрело смрти. Теже је на плећа народна пала ова демократска слобода од турског робовања. Цијена коју народ плаћа овом ропству званом слобода далеко превазилази све данке у крви, све хараче и зулуме.
 
И сад, како се ослободити нечега што се назива „слобода“ а не бити проглашен лудаком који се водом изжедњује?
За почетак називати стварности њиховим правим именима и ријеч „слобода“ користити само за оно што ми православни називамо „слобода златна“. Та ће побуна тирана уздрмати снажније од било којег топа јер та ће побуна ослободити душу народну. Слободна душа тражиће слободу и тијелу и то ће бити крај ропства јер за робовање је потребна сагласност робујућег која ће из ослобођене душе као нешто небивајуће нестати. Ријеч „слобода“ се мора брижније чувати него слобода тијела, народа и државе јер је она и тврђава и капија слободе унутрашње. „А унутрашња слобода је таква вредност, којој не може шкодити ни спољашње ропство ни спољашња слобода. Тиранија је не може угушити; спољашња слобода не може је упрљати.“
Страх на тиране од оних који говоре истину!