Огњиште српске медицине
Српско лекарско друштво ове недеље слави завидан јубилеј – 135 година постојања и непрекинутог рада. СЛД је најстарија друштвена организација у Србији, најстарије је лекарско друштво на Балкану и једно је од најстаријих лекарских удружења у свету, основано само четири године после формирања Енглеског краљевског лекарског друштва. Професор др Војкан Станић, председник СЛД, подсећа да је ово струковно удружење имало огромну улогу у развоју српске медицине, очувању и унапређењу здравља народа, подстичући развој друштва у целини.
– Желим да визија некадашњих оснивача СЛД буде и данас водиља, да СЛД буде друштво које ће обједињавати све оно што чини лекарску струку. Данас у Србији има 25.000 лекара, а у СЛД се окупља 16.000, упркос тешким годинама друштво је опстајало и трудило се да окупља лекаре и унапређује знања и струку. Да за бољи живот и здравље сви радимо заједно – и Министарство здравља, сви медицински факултети и сви лекари – каже за „Политику” професор Станић.
Давне 1872. године, пре 135 година, у маленој Србији, у време кад држава још није стекла међународно признање (добила га је на Берлинском конгресу 1878), у атмосфери националног буђења и у полувазалној Србији, лекари су били, како наглашава др Станић, управо та друштвена елита, која је прва осетила потребу да се организује и стави на располагање народу. Циљ је био: очување, унапређење и заштита здравља, лечења и здравственог просвећивања, али и развој медицинске науке. Српско лекарско друштво настаје после Матице српске, првих гимназија у Карловцима, Крагујевцу и Београду, лицеја у Крагујевцу и Београду, „Српских новина” и Вујићевог позоришта. Оснивачи СЛД су биле знамените историјске личности, великани наше медицине, фасцинантни визионари.
– Наши људи, лекари, школовани у Бечу, Паризу, Цириху враћали су се у Србију вођени идејом да помогну свом народу. Сам чин оснивања Друштва представљао је једну од најзначајнијих иницијатива у држави. Иницијатор оснивања био је др Владан Ђорђевић који је СЛД назвао „огњиштем српске науке које ће се развијати са општим напретком медицинске струке”, подсећа на оснивање данашњи председник.
Према идеји Владана Ђорђевића, Друштво је требало да обухвати све лекаре који су радили у Србији, српске лекаре који су радили ван њених граница, стране лекаре и научнике светског гласа који би имали статус почасних чланова, као и оне који нису лекари – пријатеље и сараднике Друштва које је у свом чланству објединило цивилне и војне, државне и приватне лекаре и стоматологе. Тако су се међу оснивачима нашла четири Србина, три Немца, три Чеха, два Пољака, један Грк и један Словак. Било је то мало интернационално друштво, али било је наше. Били су то: Аћим Медовић (председник), Владан Ђорђевић (секретар), Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Оснивачима ће се убрзо придружити и Јосиф Панчић и Младен Јанковић.
Непосредно после оснивања на иницијативу Друштва Скупштина Кнежевине Србије доноси „Закон о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља” и оснива: установе за спречавање болести људи и стоке; за лечење болесних људи и за чување неизлечивих болесника, богаља, слепих, глувонемих, суманутих; на границама државе карантине, а по окрузима поставља физикусе, среске лекаре, општинске лекаре, општинске бабице и марвене лекаре. После Другог светског рата Друштво је наставило са својом препознатљивом мисијом.
Данас СЛД годишње организује око хиљаду различитих стручних и научних састанака, симпозијума и конгреса. Ради кроз 80 специјалистичких секција и 80 подружница.
– Стратешко место и улога СЛД данас је очување дигнитета лекарске професије. Наше друштво треба да буде лидер у струци, а стратешки партнер са Министарством здравља и медицинским факултетима. Према закону формирали смо Скупштину Лекарске коморе, али због изостанка подзаконских аката она није још заживела, али надам се да ће се и то ускоро догодити. Желимо и да омасовимо чланство СЛД, залажемо се да се приватни и државни лекарски сектор изједначе, као и да се усвоје универзални, јавни критеријуми за напредовање у струци, засновани искључиво на професионалној компетицији и етичким вредностима лекара –каже др Станић.- Извор
- politika.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Tirzepatid je relativno nova terapija u oblasti dijabetesa i lečenja gojaznosti koja je privukla veliku pažnju svetske medicinske kao i šire javnosti zbog rezultata kliničkih ispitivanja. Reč je o sintetič...
Ишијадикус бол, познат и као бол у доњем делу леђа који се шири дуж ноге због прит...
Iako su ulaganja u zdravstvo širom Balkana među najvećim državnim izdacima, čini se da su pacijenti jednako nezadovoljni, i u članicama EU poput Hrvatske i Slovenije, i na celom...
Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва...
Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра...
Остале новости из рубрике »















