Никшић: Почела обнова једног од најстаријих храмова

 Никшић – Уселила се радост у Парешком Долу, на Сребрној пољани, административној међи Црне Горе и Херцеговине, где се „сударају“ две епархије Будимљанско-никшићка и Захумско-херцеговачка чији верници су благословом преосвећеног владике Јоаникија започели обнову једног од најстаријих храмова у Бањанима, посвећеног Светом апостолу Томи.

Уздигнута на вису, са чаробним погледом на реку Требишњицу и Билећко језеро, њени остаци одолевају још из времена Византије, деветог века. Чизме разних војски газиле су по овом кршу али нису успели утулити свећу у домовима Мишковића, Копривица, Кнежевића, Рутешића, Кривокапића, Братића, Кокотовића…. До данас траје прича да се приликом поласка у бој на Косово у овој цркви причестила војска војводе Влатка Вуковића. Оронули зидови ускоро ће бити умивени и уграђени у нову-стару православну богомољу у којој ће бити служена света литургија. Заблистаће храм својом лепотом и ширити светлост до Тврдоша на западу, Никшићу и Острогу на истоку. Постаће место где ће народ олакшавати бреме туге и невоље и снажити веру у живот вечни. У њој ће се служити божја литургија, одзвањаће јектанија, причешћиваће се и крштавати, венчавати верни народ.

„Анђеоски глас звона одјекиваће овим простором и позивати људе на службу Божију да долазе у храм и живе по Христовим заповестима“, каже парох бањски, јереј Раденко Копривица.

А место Пареж, плени лепотом. Ушао је у епску поезију не само због јунаштва својих житеља, него и врхунског вина „исцеђеног“ из бројних овдашњих чокота винове лозе. Ту је и пољана необичног имена Сребрна.

„Име је понела по племићима који су се на крсној слави, Томиндану, окупљали богато обучени са сребрним седлима на коњима“, прича Зоран Мишковић, мештанин.

„Нажалост, више је било крвавих сукоба, а крај је опустошен 1585. године од руке Ива Сењанина и његове војске. Разура је била жестока, а један део становника бежећи од његове крваве сабље населио се преко реке Требишњице и на појасу Паника, од којих данас воде порекло Парежани. Оне друге фамилије избегле су у манастир Косијерево и од њих су данашњи Мишковићи и Кокотовићи.“

И управо та два гласовита братства изнедрила су духовнике и свештенике међу којима посебно место заузима чувени игуман Теодосије Мишковић, који је поставио прво звоно за манастир Косијерево 1859. године. То што је био духовни првак овог краја Турци му нису могли опростити, па су га отровали! Оно што су Османлије покушале да избришу векови нису. Јер, изнад црквених врата на старословенском језику остало је у камену записано и уклесано име старешине Теодосија Мишковића. Доласком Немањића почиње поправка старих византијских споменика и изградња нових цркава и манастира.

Данас овим тереном дувају нови ветрови, који ће донети Парежанима, обновљену цркву под чијим сводовима ће се сабирати…

Међаш и авлија

Остаци цркве Св. апостола Томе припадају никшићкој општини, односно бањској парохији. Свега десетак метара јужно од ње је гранична пирамида, међаш Црне Горе и Републике Српске.

„Црквена авлија припада делом Црној Гори, али и Републици Србској. На црквеном делу гробља које припада Бањанима сахрањивали су се Пејовићи и Кривокапићи, а на херцеговачкој Рутешићи“, каже Зоран Мишковић.