Странци жању војвођанско жито

Нови Сад – По Уставу страни држављани не би могли да купују земљу у Србији, али упркос томе они су, на разне начине постали власници око 30.000 хектара обрадивих војвођанских ораница. У северној српској покрајини назире се крај приватизације пољопривредних предузећа и постаје јасно да су за мале паре нови велепоседници, који раније нису обрађивали земљу, поред више хиљада хектара плодне панонске земље, добили и друге значајне ресурсе: зграде, силосе, кланице, млекаре, механизацију... Многи од њих своје власништво су преко берзанског галиматијаса, за добре паре, пренели на странце. Према статистичким подацима, у Војводини, са милион и седамсто хиљада хектара обрадиве земље, од чега је највећи део у власништву малих поседника, приватизовано је око 300.000 хектара.

По нашем закону странци не могу куповати пољопривредну земљу, али они су на „мала врата”, уз Закон о приватизацији, купили друштвена предузећа, а уз њих и пољопривредна добра.

Крајем 2004. године, у стечајном поступку Британац Ендру Хантер купио је „Јакшићево” из Српске Црње, са више од хиљаду хектара земље, за 245 милиона динара. Он је, према званичним подацима, први странац који се одлучио да оре земљу у Србији. Хантер је уочи куповине „Јакшићева” регистровао предузеће „Корнвел” у Београду и несметано се појавио као купац.

Пошто је британски држављанин нашао „законску рупу”, многи странци су кренули његовим стопама. Према званичним подацима Агенције за приватизацију, компанија „Хајду Авис РТ” из Дебрецина у Мађарској, купила је Предузеће за производњу жита и других засада „Слога” из Перлеза. Ово мађарско предузеће је „Слогу”, која је газдовала са четири хиљаде и 880 хектара, платило 69 милиона динара.

Милан Простран, секретар Одбора за аграр Привредне коморе Србије тврди за „Политику” да је ова трансакција незаконита. Јер, по нашем уставу, који је старији од Закона о приватизацији, странци немају право да купују њиве по Србији.

– Такву регулативу би требало да сачувамо све док не уђемо у Европску унију где важи режим несметане и неограничене трговине робом и добрима. У супротном, могло би да нас снађе исто што и Мађаре, који су неконтролисано продавали земљу па су у једном тренутку схватили да губе суверенитет над знатним делом своје земље – нагласио је Простран и додао да „није требало кретати у приватизацију пре него што се обави денационализација државне земље”.

Међутим, упозорења из ПКС-а у јавности одговорни су тумачили као лобирање одређених интересних група, односно као патриотску причу како би се елиминисали велики међународни инвеститори, што, како тврди Чедомир Кецо, пољопривредни аналитичар из Новог Сада, „не пије воду”. Он каже да су „пољопривредници у праву што су забринути због нових монопола и да би даљу приватизацију требало зауставити због страних компанија које користе рупе у закону да купе земљу, мада је то противуставно”.

– Лако је заобићи уставне одредбе јер странци обезбеде паре, а купац је, званично, из Србије – каже Кецо.

Његово образложење потврђује прича да је пољопривредно предузеће „Халас Јожеф” из Аде купио мађарски држављанин, али је за јавност нови власник овог комбината Иван Јаковљевић из Шапца.

Странци су за сада куповали домаћа предузећа која већ поседују земљу. Ивица Тодорић, власник загребачког „Агрокора”, купио је београдски „ПКБ Фриком МДД”, који је Тодорићу унео у мираз и 1.469 хектара ораница у атару Панчева. Тодорић је, у међувремену, постао и већински власник зрењанинског „Дијаманта”. Куповином акција „Дијаманта”, „Агрокор” је постао власник „Дијамантове” земље. Тодорић је недавно од новосадске компаније „Викторија груп” купио ПИК „Сомбор” из Сомбора па сада газдује на девет хиљада хектара њива.

У међувремену, многи нови власници бивших пољопривредних комбината почели су да крчме оно што су јефтино купили, па је већински власник сомборске „Паноније”, „Војводине” из Бачког Брестовца и ПИК-а „Фекетић” из истоименог места постао „Балтик проперите” из Ирске, па газдује на десет и по хиљада хектара.

На ову све масовнију појаву реаговао је Паскал Бернардони, из Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду – УН ФАО, упозоравајући да би приватизовани комбинати могли истиснути из посла мале пољопривреднике.

– Будући да нема нових радних места у другим секторима, попут индустрије и услуга, то ће довести до исељавања са села – казао је Бернардони и упозорио на „новосадизацију” и „београдизацију”.

– Од свега тога веће користи ће имати Београд и Нови Сад него рурални крајеви. Јер, примећено је да велике компаније које сада купују земљу имају своје централе тамо и плаћаће порезе у Новом Саду и Београду уместо у Бечеју, Алибунару или Перлезу – истакао је Бернардони.