Рад на одређено вријеме

Посредством Завода за запошљавање РС током првих седам мјесеци ове године запослено је 18.093 лица, од којих је само пола потписало уговоре о раду на неодређено вријеме или, како се то често каже, добило стални посао.

Остали су потписали уговоре о раду на одређено вријеме, или у малом броју, уговоре о раду приправника.

Иако је Законом о раду прецизирано у којим случајевима могу да се потпишу уговори о раду на одређено, послодавци масовно злоупотребљавају ту законску могућност, сложни су радници и синдикалци.

Мира Бошњак, главни инспектор рада Републике Српске, каже да су инспектори имали доста случајева да се уговори о раду на одређено закључују мимо законских прописа.

 - По рјешењу инспекције, послодавац је обавезан да с радником заснује радни однос на неодређено вријеме. За кршење члана 16. Закона о раду, којим је прописано у којим случајевима може да се закључи уговор о раду на одређено вријеме, казна је од хиљаду марака, па до десет хиљада - наводи Бошњак.

Према априлским измјенама и допунама Закона о раду, уговор о раду на одређено вријеме може да се закључи само ради извршавања посла који траје до шест мјесеци, привременог повећања обима посла, замјене одсутног радника до годину дана и обављања посла чије је трајање унапријед одређено природом и врстом посла.

- При томе је потребно да послодавац докаже да је, на примјер, обим посла повећан. Уговор о раду у којем није назначено вријеме трајања, сматраће се уговором о раду на неодређено вријеме - објашњава начелник Одјељења за рад и запошљавање у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС, Борислав Радић.

Из уговора о раду на одређено вријеме, односно неодређено, произлазе иста права и обавезе, тако да с тог аспекта послодавац не може да угрози позицију радника.

- У посљедње вријеме постало је тренд, посебно у нискоакумулативним привредним гранама, да послодавац одједном прими стотину или двјеста радника, који потом раде два или три мјесеца у недопустиво лошим условима.

Послодавац при томе не поштује ни Закон о раду ни колективни уговор те гране, а радници трпе, у нади да ће добити стални посао. Раде и за вријеме викенда, празника, прековремено - каже Ранка Мишић, предсједник Савеза синдиката РС. Она додаје да су многи послодавци који крше закон и колективне уговоре "угледни" привредници, који добијају награде и признања.

Радић сматра да би сваки послодавац требало да омогући својим радницима закључивање уговора о раду на неодређено вријеме.

- Немогуће је да послодавац запошљава радника по основу уговора о раду на одређено вријеме дужи временски период. Закон је оставио могућност да послодавац и радник потпишу уговор о пробном раду на три мјесеца, који, у неким случајевима, може да се продужи за три мјесеца. Међутим, та могућност се ријетко користи - додаје Радић.  

- Неки послодавци користе институт рада на одређено вријеме да би "испробали" радника, након чега заснивају радни однос на неодређено вријеме. Уговори о пробном раду јесу ријеткост, јер послодавци нису навикли на ту законску могућност. Под пробним радом радника подразумијевају рад на црно који траје неколико мјесеци, без икакве накнаде - каже Мишићева.

Из свих врста уговора о раду проистичу иста права и обавезе, што значи да радник и за вријеме пробног рада мора бити пријављен и примати пуну плату која одговара његовом радном мјесту. Изузетак је приправнички стаж, јер приправник најчешће добија плату умањену за двадесет одсто, иако послодавац може да му да и пуну плату. Уколико радник ради у континуитету 24 мјесеца, његов радни однос прераста у рад на неодређено вријеме.

- Радници морају бити свјесни да ово није вријеме експлоатације и да газда није власник радника него капитала. Као што послодавац жели да оствари профит, тако и радник жели да уновчи свој рад, али уз поштовање закона - каже Ранка Мишић.