Пројекат деструкције 10. део

Претходно поменуте процесе, САД покреће по целом свету, али је у првом реду акценат стављен на Русију. Све док је имуни систем Русије блокиран, док су вера, култура и традиција озбиљно ослабљене, ситуација за напад је идеална. После, кад се Русија освести, биће касно. Да не би закаснио, западсве снаге усмерава на преобликовање свести и изградњу услова за привредни банкрот.
Алберт Гор, кандидат за председника САД, је изјавио да потрошачко-тржишни поглед на свет води нацију у пропаст. Ако тај поглед на свет води у ћорсокак Америку, земљу која је поникла на демократији, шта рећи за Русију… Наши људи не умеју да живе у атмосфери профитерства и подмићивања. Они ће се или опијати и постати бескућници, или ће постајати сурови и одлазити у разбојнике. Као што медвед пада у зимски сан, тако и наш народ пада у социјалну кому, у духовну лењост постајући према свему равнодушан. Несрећне скитнице, које су се умножиле на улицама и железничким станицама — представљају неми укор друштву. То су «деца демократије», која се нису могла прилагодити на систем који их је створио.
* * *
Од свих могућих сценарија за уништење Русије најбесперспективнији је војни. Све док је Русија нуклеарна сила, ступати с њом у конфликт означава самоубиство. Али се ни такав сценарио не може потпуно ставити ван разматрања. Сламање кључних центара државе ће на природан начин довести Русију до тога да изгуби статуса нуклеарне силе. У блиској будућности окончаће се рок употребе руског нуклеарног оружја. Са садашњим стањем економије и науке, изгледа да оно неће бити замењено новим. Осим тога, сметња су и договори о смањењу тог типа наоружања. Истовремено, наши потенцијални противници интензивирају наоружавање конвенционалним видовима наоружања. Теоретски, по ослабљеној Русији би се могао извести концентрисани напад ненуклеарним ракетама, тако да би степен претрпљеног пораза био исти као код нуклеарног напада. То се може десити не сваког минута, већ сваке секунде, јер је компјутерска ера донела своје корекције. Сада није потребно трошити време на довлачење војске до границе. Довољно је само притиснути дугме.
Па ипак, из многих разматрања следи да варијанта хладног рата остаје приоритетна, где се као објекат бомбардовања појављује - наша свест. Данас је нова војна доктрина — не рат за економију и територију, већ за свест. Ко освоји свест, тај ће добити све остало. Води се рат. У буквалном смислу. У том рату гађају из медија по духовним темељима друштва. У целини гледано, бомбардовање свести ће довести не само Русију, већ и цео свет, до моралне деградације и привредног банкротства. Тако егзотичан начин вођења рата омогућава да се рушилачке активности врше праћене заклињањем на пријатељство. Под обележјем борбе за високе циљеве попут слободе и братства, САД уништава читаве народе. При отвореној војној агресији то би било немогуће.
* * *
У тој ситуацији апели да се народ уразуми, заштити исл. су бесмислени. Са истим таквим успехом се можете обрађати деци која по својој природи нису способна да предвиде до чега ће у најближој будућности довести неки поступак. Колико год објашњавали деци да су електрично осветљење и грејање веома битне ствари, ако током лета дође добри чика и «распали» по слабим тачкама у стилу: ви сте слободни људи, а слободни људи имају право да изаберу — деца ће с радошћу заиграти ту игру. Затим ће тај паметњаковић предложити да бирају између електрике и слаткиша, знајући унапред да ће деца увек изабрати ово друго. Ако се још чика потруди и да направи разнобојни шоу којим се деца наводе на избор слаткиша, онда се може прогнозирати стопостотни резултат.
Да ли су деца крива? Ни у ком случају. Зато што се предложена тема налази ван могућности њиховог разумевања. Она не схватају да ће доћи зима. Све док им је топло, слаткиши су бољи од неразумљивих речи о долазећем захлађењу. Када се деца са слаткишима у рукама буду смрзла, чика, који је спроводио изборе и савршено схватао њихове последице, има припремљене фразе у стилу: «сваки народ има власт коју заслужује», «требало је раније мислити», «вас нико није приморавао», «сами сте изабрали» и друге.
Такви «слободни избори» се могу назвати једном речју — подлост. Гледати како подлаци манипулишу децом, чак и ако та деца имају између 20 и 70 година, и ништа не чинити, је такође подлост. Али деца једном одрасту, а од народа, нажалост, никада неће постати човек чији мисаони опсег обухвата државне размере. Народ је вечито дете, код кога се мењају играчке и игре, али не и мисаони опсег. Колико год му објашњавали, он ће разумети тачно онолико колико може. Колико год воде ви уливали у чашу, у њу ће стати само једна чаша. Све што је преко тога, прелиће се.
И петогодишњем и педесетогодишњем детету увек ће остати недоступне теме које су ван ограде његовог игралишта у песку. Кад људи под овим или оним изговором одустају од решавања или чак од схватања задатака државних или планетарних размера, они као да преносно кажу: то није наш посао зато што смо ми — деца, којој је смешно чак и да помисле на то да се ухвате у коштац са таквим задацима. Ми ћемо увек бити апсолутно беспомоћни против «цивилизоване» пљачке преко, на пример, колебања курса валута, геополитичких или макроекономских феномена и политичких злоупотреба. Нас треба неко да заштити. Као што одрасли штите децу од хладноће и глади, тако поштена елита треба да заштити народ. Али сада (за сада?) нема ко да га заштити. Свет ће се котрљати ка пропасти све дотле, док елита не почне да се бави оним за шта има талента, ширине и духа. Притом се под елитом не подразумевају они који носе модерну обућу и возе скупе аутомобиле, већ они који имају високе циљеве.
Обједињавање праве елите, која постоји у Русији, али се налази у успаваном стању, може се десити услед неких изузетних околности. «Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити онога коме злобе» (Пс. 12, 5).