Интернет прокључао са захтевима за бојкот хрватских производа
Интернетом све више круже позиви за бојкот хрватских производа
Брендови хрватских произвођача на тржишту у Србији добро котирају и имају високу тражњу. Најчешће коришћени хрватски производи у Србији су минералне воде, зачини, сокови, кашице...
С друге стране, за разлику од хрватског тржишта, где су србски производи минимално заступљени, српске трговине већ годинама су преплављене производима из Хрватске.
Реципроцитет не постоји ни у најмањем обиму, поготово што се тиче минералних вода. Хрватска једноставно не жели производе из Србије, али с друге стране улаже велики новав у промоцију њених производа на србском тржишту.

Некадашњи члан Одбора за безбедност Скупштине Ненад поповић, каже да је хрватска обавештајна служба једна од најактивнијих страних служби у Србији.
"Хрватска већ дуже од десет година на све начине, политички, материјално и логистички помаже својим привредницима да буду што присутнији на србском тржишту. С једне стране, ради се о жељи да кроз монополе у области трговине утичу на стабилност домаћег тржишта, са крајњим циљем да истисну српске производе са полица наших супермаркета и замене их хрватским.
Србија је изложена својеврсном десанту хрватских „господарственика“ на српску привреду. Они су до 2012. у Србију уложили више од 530 милиона евра, а колико је хрватским бизнисменима србско тржиште важно сведочи и то да је скоро 20 одсто свих инвестиција које су уложили изван Хрватске, завршило у Србији.
А колико људи зна да сада србско тржиште у великој мери контролише Ивица Тодорић? А како и не би када је власник чак три велика трговинска ланца – Идеа, Меркатор и Рода. И уз то је Тодорић власник и фабрике сладоледа Фриком, фабрике уља Дијамант, фарме за тов јунади Планта у Футогу, кланице у Пландишту, Кикиндског млина, Нове слоге из Трстеника (фабрика минералне воде „Мивела“), а преко компаније Идеа недавно је преузео и два некада позната београдска биоскопа „ Јадран“ и „Вождовац“, који су годинама били затворени.
Само Емил Тедески има више фирми у Србији него сви србски привредници у Хрватској. Између осталог, хрватска Атлантик група Емила Тедеског власник је србских компанија Соко Штарк, Гранд пром, Паланачки кисељак, МултМта и Фудленд, па самим тим и ван граница Србије познатих брендова као што су „чоколадне бананице“, чоколаде „најлепше жеље“, „смоки“, „бакина тајна“, кафа „гранд“… Према подацима саме Атлантик групе, она је у првих шест месеци остварила 333 милиона евра прихода од продаје, од чега је око 76 милиона евра наплатила у Србији, уз раст прихода од 7,2 одсто, што је уједно и највећи раст на свим тржиштима у којима та компанија послује. У Србију су значајно инвестирале и друге хрватске компаније, као што су Нексе група, Виндија, Подравка, Лура, Кроација осигурање, Магма, Певец, М профил, Леваоница продукт, Нашице цемент…
При томе је додатни проблем што Тодорић у Хрватској поседује и велики број производних фирми, тако да није за потцењивање ни бојазан да ће у догледно време они са полица потпуно истиснути конкурентске производе из Србије. А широка је лепеза инструмената који се за остварење тог циља могу користити, од већих трговачких маржи, до плаћања скупљих „улазница“ за српске производе. И то је уједно и највећа могућа опасност евентуалне злоупотребе монополског положаја тако јаког трговинског ланца која може да проузрокује озбиљне ризике по економску безбедност наше земље.
Познато је и то да хрватске обавештајне службе, преко огромних буџета за оглашавање хрватских компанија у Србији, утичу на уређивачку политику одређених медија, обезбеђујући велики простор оним појединцима и организацијама које су отворени хрватски лобисти у Србији. То је и разлог зашто се у последње време поједине политичке личности, блиско повезане са Хрватском, тако често појављују у медијима.
Када се дубље анализирају економски односи Србије и Хрватске, видимо да је Србија између 2002. и 2013. повећала извоз у Хрватску чак 10 пута. То је податак који на први поглед делује заиста импресивно. Али веома је симптоматично да чак десет одсто од „извоза“ у Хрватску отпада на чврсте биљне масти и уља, а познато је да у ту категорију спада велики број производа Тодорићевог Дијаманта, који се налази на другом месту ранг листе највећих извозника у Хрватску. И у осталим извозним артиклима има доста робе која је произведена у србским фирмама чији су власници хрватски бизнисмени, а таквих је више од 200. За српске купце и власнике малих и средњих предузећа, чија роба не може да нађе пут до купца ако не уђе у продајне канале великих трговинских ланаца, веома је битан податак одакле долазе њихови власници.
У таквим случајевима не може се до краја искључити сумња да се ти производи извозе матичним компанијама из Хрватске и по нешто нижим ценама од тржишних и да се на тај начин профит из Србије практично трансферише у Хрватску. А то значи да се и део припадајућих пореза на добит не слива у србски, него у хрватски буџет! Ниједна озбиљна држава не би смела да дозволи овакве ствари, а сумње се лако могу проверити и – отклонити. Довољно је да надлежни упореде цене по којима се ти исти производи продају купцима из других земаља! А ако неко мисли да су овакве сумње потпуно без основа, нека се запита зашто је Србија 2012. извезла у Хрватску више сировог (1,92 одсто вредности укупног извоза) него јестивог уља од сунцокрета (1,71 одсто). Па коме се исплати да то ради? А према последњим подацима ПКС за девет месеци 2013. удео сировог уља од сунцокрета у укупном извозу је повећано на чак 4,38 одсто, док је удео јестивог уља смањен на само 1,14 процената! Исти ефекат се постиже и ако своју робу матичне компаније из Хрватске својим ћеркама-фирмама у Србији наплаћују скупље него купцима из других земаља. И док је за власнике тих компанија небитно да ли им новац стиже у леви или десни џеп, за потрошаче и државу Србију није свеједно."
Након забране Владе Србије за увоз хрватских производа, можда је ово шанса да Срби коначно почну куповати домаће производе.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »














