
Комјутеризација школа није гаранција успеха у њима
Организација за економску развој и сарадњу, OEЦД, (Organization for Economic Cooperation and Delopmet, OECD), објавила је средином овог месеца (септембра, 2015) најновија истарживања у којима се закључује да висок ниво снабдевености школа високотехнолошким наставнмим средствима није гаранција раста нивоа знања ученика.
Напротив, прекомерна употреба комјутера у наставном процесу може бити сметња ученицима да нормално усвајају наставни материјал.
Прва упоредна анализа навика ученика и услова наставе који треба да обезебеђују те навике
ОЦЕД истиче да је ово прво истраживање ове врсте у коме је спроведена међународна упоредна анализа навика ученика и услова наставе који треба да обезеђују и гарантују развој тих навика.
Шта су показале ове анлизе?
У документу ОЕЦД-а се наводи:
„Анакете су показале да у реалности школе у значајној мери заостају иза свих могућности које им пружају технологије.
2012. године 96 % петнаестогодишњих ученика из земаља ОЕЦД-а је у анкетама изјваило да имају код куће компјутере, а 72% анкетираних ђака је потврдило да у школи користи стони рачунар- ноутбукс или планшет.
Али чак и уколико у школи ученици користе комјутер, њихов утицај на резултате наставе у најбољем случају је једнозначан.“
Саопштава се такође да учрници „који умерено у школи користе компјутере током наставе, постижу боље резултате него ученици који их ретко кад употребљавају.
С друге старене, они ученици који се компјутерима служе врло често, неретко постижу слабији успех у школи.“
У Шангају 38 % ученика користи компјутере, ау Јужној Кореји 42 %
У земљама „азијског тигра“ ученци не прибегавају тако често коришћењу компјутера у настави: у Шангају то чини 38, а у Јужној Кореји 42 прпоцената анкетираних ученика.
Међутим, ученици баш тих региона су показали најбољи успех из читања и математике на тетстовима спроведеним у складу са Међународним програмом оцењивања достигнућа ученика (PISA) 2012- (Шангај 613 поена, Јужна Кореја 554).
Напротив, у многим земљама у којима је коришћење интернета у школама шире распрострањено, ученици су на овим тестовима имали слабије рзултате.
Тако на пример, у школама Норвешке, у којој интернет у настави користи 92% ученика, на тесту су успели да сакупе свега 489 поена.
Или други пример:у Аустралији 94 % ученика користи интернет као наствно средство, а на тестовима из читања и математике постигли су само 504 поена, а у Русији где је аткође висок степен кришћења интернета у школама (80, 2%), резултат PISA тестирања из читања и матеатике донео је само 482 поена, што је знатно ниже него у већ помиљаној Јужној Кореји или у другим земљама у којима се компјутер не користи тако често, као на пример у Словенији (501 поен, а компјутер користи само 57,2 % ученика), или уЕстонији (61% од сто ученика користи интеерент у настави, а број освојених поена на тестирању је износио 521).
На основу покакзатеља наведених у објављеним рзултатима истрживања ОЕЦД-а, у земљама које интезивно инвестирају у информационе технологије у школама, нема значајнијег раста успеха ученика у читању и математици као ни у низу других дисциплина.
ОЕЦД наводи следеће разлоге за такво стање:
„Технологје нису од велике користи за нивелисања иивоа знања између уеника који напредују и оних који заостају у темпу, обиму и квалитету савладавања наставног градива.“
Аутори извештаја ОЕЦД-а сматарју да овладавање базичним навикама читања, писања и математике ствара далеко шире могућности у настави него једноствно повећање новца за куповину високотехнолошких наставних средстава и опреме у школама.
Осим тога, аутори извештаја ОЕЦД-а напомињу (и овде, истарживачи, по њиховом сопственом признању не рачунају да ће одушевити многе родитеље и наставнике) да код ученика који на интетрнету проводе по шест и више сати дневно ван школе, потоји висок степен ризика осећања усамљенооти у школи, а све се чешће манифестује безвољност и навика да се закашњава на часове или да се на њих не долази.
Стога аутори истраживања позивају просветне власти и управе школа да се превише не одушевљавају коришћењем тхнологија које би било само себи сврха.
„Коришћење технологија у најсавременијим наставним методологијама ради постизања најефектнијег метода очигледности наставе као базичног дидактичког принципа, само заједно са коришћењем најсавременијих метода предавања и човечјег општења може у значајној мери уздићи ниво наставе“, сматарју аутори истарживања ОЕЦЕД-а.
Бранко Ракочевић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















