Хапшење као крајња мера

Председник Дмитриј Медведев је иступио са иницијативом даљег смањивања основа према којим осумњичени за кривична дела може да буде ухапшен. „Донели смо одлуку о економским злочинима, али постоји велики број других слабијих кривичних дела, за које не постоји резон закључати човека" - рекао је председник.

Одговарајући на ту мисао, шеф министарства правде је предложио да се случајеви хапшења уопште смање, чак и за осумњичене за тешке злочине, „не узимајући у обзир случајеве када је личност криминалца толико одиозна да не постоје друге мере како да се он обузда, а да се не ухапси".

Истина, у овом случају тачније би било говорити не „криминалци", већ „осумњичени", пише лист „Времја новостеј". Јер само суд може да каже ко је криминалац. Ипак, чине се да та „одиозност" прави да неки људи буду јачи од закона, и проглашени Уставом принцип једнакости ради како му се прохте.

Оснивач друштвене организације „Московски центар заштите права грађана", правник Михаил Салкин говори о иницијативи председника да се хапшење примењује што ређе:

У овом случају се подразумевају такви злочини за које је максимална затворска казна 5 година. То је категорија слабијих криминалних дела која је прописана у нашем кривичном законику. Ја сматрам да је председник мислио још и на следеће. Сада истрага користи меру хапшења и држања под стражом јер јој је тако удобно. Тако је лакше, рецимо, позвати човека на испитивање кад то желиш. Односно, та се мера претерано користи. И председник је скроз у праву, посебно ако се има у виду претрпаност наших истражних затвора. Донедавно није било никаквих ограничења за хапшење, и те норме, које су предвиђене кривичним закоником, дозвољавају да се ухапси било ко за било шта, - коментарисао је чланак дана у руској штампи Оснивач друштвене организације „Московски центар заштите права грађана", правник Михаил Салкин.