Џозеф Стиглиц: од штедње нема ћара

Присталице непромишљене штедње буџетских расхода како би се смањио буџетски дефицит веома ризикују. Уместо реалног раста економије добиће „фантомски" раст, уништиће процес оздрављења економије. Те земље ће се вратити назад у рецесију. То је рекао професор Универзитета Колумбије у Њу-Јорку Џозеф Стиглиц, добитник Нобелове награде у области економије.

Финансијски сектор и идеологија слободног тржишта већ је довела свет до границе пропасти, каже он на страницама „Фајненшл тајмс Дојчланд". Дерегулација се претворила у страшну грешку. Сваки пут када економија ступа у фазу рецесије, падају приходи, расту расходи, поред осталог, на издржавање оних који су остали без посла. Онда такозвани „јастреби дефицита" из финансијског сектора почињу да траже од државе радикално смањење трошкова. Иако је историја показала да је тај рецепт погрешан.

Председник САД Херберт Хувер је 1929. године покушао да примени те савете у пракси. Резултат: светска економија је пала у бездан. Исту грешку је направио и ММФ 1997. године у Источној Азији. Слабљење регионалне економије је прерасло прво у рецесију, а затим у депресију. Данас се владе земаља ЕУ које се баве смањењем буџетских дефицита играју са ватром. Последице могу да буду катастрофалне, упозорава Стиглиц. Почиње пад производње, смањење броја радних места, смањење базе која се опорезује и буџетских прихода.

Да ли су претеране ове бојазни? Руски професор Борис Рубцов, шеф катедре хартија од вредности и финансијског инжењеринга Финансијске академије каже да Стиглиц мало преувеличава ствари:

Ја се, наравно, слажем са њим да се у условима кризе не сме придржавати политике балансираних државних финансија, већ стимулисати економију свим могућим средствима. У овој ситуацији ја не видим, искрено говорећи, такво смањење државних расхода. Наравно донесена је одлука да се дупло смањи буџетски дефицит држава ЕУ до 2013., али, имајући у виду да су дефицити и тако велики у развијеним државама, ради се о њиховом постепеном смањивању. И опет треба рећи, да су једно декларације, а друго оно што се заиста ради. Ја мислим да када осете да процес не иде како су замишљали, њихов став ће се променити. Могуће је променити задатке које су пред собом поставили. Не мислим да је садашња политика способна да баци европске земље у пучину рецесије, - рекао је руски експерт Борис Рубцов.

Добитник Нобелове награде не позива владе да игноришу степен задужености државних финансија. Поправљати стање је обавезно, убеђен је он, али и средства треба да одговарају ситуацији. Требало би се штедети, на пример, на рат у Авганистану и Ираку. Рационално смањити порезе за предузећа, која инвестирају у производњу, и, напротив, опељешити оне који то не чине или загађују животну средину. Држава мора да стимулише издавање кредита малом и средњем бизнису, које ствара нова радна места. То је боље радити преко својих поверених финансијских институција уместо да се средства платиша порезника бацају у ненаситу утробу крупних банака.

Више од свих државе Европе, а такође САД, морају да се припазе песме финансијских сирена са њиховим рецептима који ничему не служе, сматра експерт. Владе не могу да поступају као породице које се труде да живе боље него што зарађују. У кући је све једноставно, штедиш и ништа више, а са штедљивим владама ће живот другачије поступити - пад производње, смањење пореских уплата, раст незапослености и расходи на издржавање, а најважније у свему томе јесте да се дугови од тога неће приметно смањити.