Косовски маневри ЕУ

Европска комисија званично је подржала пријаву Косова за ступање у Европску банку за реконструкцију и развој. Како је изјавио у Бриселу европски комесар за економију Оли Рен, чланство Приштине у тој банци ће постати врло важан корак унапред, после пријема Косова у ММФ и Светску банку прошле године. Тему наставља аналитичар Петар Искендеров.
 

Изјава господина Рена дата је после његових преговора у Бриселу са министром за економију косовске владе Ахметом Шаљом. Последњи је истакао: Врло смо оптимистични поводом тога да ће Косово добити неопходне гласове да постане део ове врло важне институције. Објаснивши свој оптимизам недавним по Приштину повољним решењем Међународног суда УН, господин Шаља је подувкао да су се сада околности побољшале, многе земље су послале позитивне сигнале.
 

То да је за Косово чланство у Европској банци за реконструкцију и развој врло важно, као и већ стечени сличан статус у Светској банци и ММФ, не треба да изазива сумњу. Реч је о реализацији пузајуће стратегије покрајинских власти, усмерене на то да се Приштина што је могуће пре учини пуноправним чланом међународне заједнице, ако не де-јуре, онда де-факто. Схватајући да због строге позиције Русије не може да рачуна на пријем у УН, влада Косова тражи друге начине. Није случајно што се тако активним темпом реализују пројекти опремања савремених саобраћајних коридора, који пролазе преко територије Косова - у првом реду магистрала које воде ка луци Дурес на албанској обали Јадрана. Слични пројекти се уклапају у општу стратегију ЕУ и омогућавају Приштини и Тирани, која је у свему подржава, да се препоруче као активни партнери Брисела, истакао је у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов, подсетивши на изјаве које су дате не само на Косову, већ и у Албанији:
 

Спремни смо да помогнемо браћи са Косова, већ је обећала Албанија. Спремни смо да припремимо пут са Косова у северноалбански Дурес. То је велика лука преко које би на Косово мирно могли да стижу упосленици ЕУ, роба, намирнице и слично. Слична ситуација постоји и поводом приштинске пријаве за чланство у Европској банци за реконструкцију и развој. У својим програмским документима ова банка се одређује као међународна финансијска организација и највећи инвеститор у региону, зато пријем Косова може да се тумачи не у политичко-правним, већ у економским категоријама, у интересу развоја читавог балканског региона.
 

Али најважније је да актуелна ситуација добро одражава текућу политику ЕУ у погледу косовског проблема. У условима када пет земаља чланица ЕУ од 27 укупно (Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка) не признају косовску независност, рачуна се на интеграцију Приштине у различите финансијско-економске, инфраструктурне и остале пројекте. Сличан развој догађаја пружа одређену слободу маневара и самој Србији - такође објективно заинтересованој за сарадњу са ЕУ и економски развој Балкана. Ипак статус-кво ће се очувати до тада док Брисел не одлучи да је дошло време да званично постави питање Београду: признање независности Косова у замену за чланство у ЕУ.