„Литванска кочница“ на руској граници

Каљининградска област наше земље је јединствена по свом географском положају. Овај најзападнији крај РФ нема копнене границе са преосталом Русијом, граничи се са Пољском и Литванијом, где су руски грађани низ година путовали без виза, где се водила жива погранична трговина. Али Споразум о упрошћавању визног режима склопљен између Русије и ЕУ 2007. године све је променио. Шенген је сада потребан сваком становнику Каљининграда. Шта да се ради? Питање постављамо експерту, доценту Каљининградског универзитета Кант Вадиму Војникову:
 

Пре годину дана Русија и Пољска су се званично обратиле Европској комисији са предлогом да се прошири зона пограничног кретања између Каљининградске области Пољске и Литваније до 150 километара. Ради тога, јасно, треба унети измене у важећи европски правилник. Безвизна зона би се тако распростирала на велике пограничне пољске и литванске градове, обухватила би и престоницу руске области, Каљининград. Литванија је дуго размишљала о томе. А недавно је Виљнус идеју категорично одбио.
 

Чега се уплашио балтички сусед? Није ваљда да му нису потребни приходи од руских туриста? Или су заиста узроци дубљи? Како је изјаиво министар иностраних послова Литваније Евалдас Игнатавичјус, у питању је безбедност земље, могућност продирања шверца на њену територију, подакцизне робе и осталих „дивота", укључујући очигледно и наркотике.
 

Литванија је, наравно, заинтересована за руске туристе, конкретно каљининградске. Заинтересована је за сам споразум о пограничном кретању, фактички безвизном у одређеној зони. А опрезна је, чини се, савим из других разлога. Новајлија ЕУ не жели да гневи европске чиновнике. Мишљење Европске комисије је познато: она је за постепено увођење безвизног механизма у пограничним регионима. То се тиче не само Русије, већ и Белорусије и Украјине: у малим дозама, путем билатералних споразума, наводно, да видимо како ће ствар кренути и какве могу да буду последице. Овде није реч о балканским земљама, за које сличне строгости не важе. Брзо је укинут визни режим са Србијом, Црном Гором, Македонијом, сада је на реду Босна и Херцеговина. Али није тајна да управо преко Македоније иде чувени балкански пут наркотика. Између осталог, режим пограничног кретања на границама Каљининградске области не искључује пасошку контролу и царински преглед. Зато отвара одличне могућности да се без проблема путује у госте, комуницира, зближава, да се на крају крајева води бизнис. Да приметим, Варминско-Мазурско војводство Пољске извлачи веома велике користи од пограничне трговине.

Поједностављен режим преласка границе становнициам читаве Каљининградске области у радијусу од 150 километара могао би да буде данас прави пробој у односима Русије и уједињене Европе, симбол узајамног поверења. Тим пре што ће 2014. године, како тврде стручњаци, визе за руске грађане у Европу бити укинуте.