„Црна Гора се суочавала са разним верзијамa империјалног национализма - од начертанијевског преко карађорђевићевског и четничког, и у посљедњим деценијама од Милошевићевог, преко Коштуничиног до овог данашњег“

У интервјуу за подгоричку „Побједу“ шеф црногорске дипломатије Срђан Дармановић, осврнуо се на актуелне односе Црне Горе и Србије, коментаришући изјаве србских министара Александра Вулина и Ивице Дачића. Министар spoqnih послова се осврнуо и на евроатлантске интеграције Црне Горе, као и на четрнаестогодишњицу од референдума о независности.

На изјаву министра Дачића да су „тензије у Црној Гори скоро довеле до братоубилачког рата Срба и Црногораца“, те да је „велика лаж“ да се Србија мијеша у унутрашње ствари наше државе, Дармановић је, између осталог изјавио и следеће:

„Црна Гора неће дозвољавати да се Србија, под плаштом наводне угрожености интереса Срба у Црној Гори, мијеша у унутрашње ствари наше државе. Врло је неодговорно кад се примјене епидемиолошких мјера, којима се чувају животи и здравље наших грађана, користе као јефтина, али нимало наивна платформа за распаљивање политичких страсти и стварање атмосфере напетости“, додајући да Срби у Црној Гори нису угрожени и да могу бити угрожени „само они који не поштују њен Устав и законе, њен грађански и мултиетнички карактер, њен демократски избор, само они који својим фанатизмом угрожавају права и слободе других“.

Патријарх Иринеј: План је да у Црној Гори нема Српске праволавне цркве нити православног народаhttps://t.co/HoCyb9a5D2

— ВОСТОК вести (@vostokvesti) May 20, 2020

Дармановић је одбацио тврдње министра одбране Србије, Александра Вулина да је Црна Гора „извор нестабилности у региону“.

„Црна Гора се, иначе, у својој историји суочавала и борила са разним верзијама, формама и изведбама тога, у нашем региону, увијек империјалног и патерналистичког национализма – од начертанијевског преко карађорђевићевског и четничког, и у посљедњим деценијама од Милошевићевог, преко Коштуничиног до овог данашњег. Константа сваке од ових верзија је да му је Србска црква, са својим увријеженим антизападњаштвом и антилиберализмом, увијек давала духовну потпору и погонско гориво, не устежући се, кад треба, ни да стане у одбрану ратних злочина и злочинаца. Оваква реторика се, не једном, употребљавала као најава ширих, злокобних политичких пројеката и циљева, али може да послужи и за тривијалне и привремене користи, као нпр. за изборне потребе или за скретање пажње са актуелних политичких питања у сусједној држави“.

Дармановић је истакао и да је у Црној Гори примјетан „руски утицај“, иако су очекивали да ће након„државног удара“ односи Русије и Црне Горе  почети да се нормализују.