Да ли је за ЕУ типичан швајцарски синдром?

Већина учесника референдума у Швајцарској затражила је да се беспоштедно истера већина „црних овци“ из земље. Не само за тешки криминал, за који прво треба одлежати казну. Него, на пример, и за покушаје да се на превару добије социјална помоћ. Постоји и други разлог нетрпељивости староседелаца према туђинцима: много их је. Сваки пети од 7,7 милиона становника Хелвеције досељеник је из Африке, Азије или Латинске Америке. За многе људи друге или чак треће сорте. Да ли је швајцарски синдром типичан за ЕУ? Тему разматра наш аналитичар Сергеј Гук са експертом Сергејом Уткином, шефом сектора за проблеме европске интеграције ИМЕМО.
 

Проценат ксенофоба у Европи нико није рачунао. Постоје, истина, други знаци по којима се може судити о расположењу у друштву. Када рецимо сваки шести или десети почиње да тражи чврсту руку и строг ред. Када се чују негодовања поводом миграната, који извозе криминал. Или када ствар већ долази до отворених инцидената, праћених позивима да се земља очисти од придошлица.
 

Италија је, на пример, недавно нашла средство против Африканаца који су јој досађивали. Сада их једноставно не пуштају из Либије, према договору о пријатељству између Рима и Триполоја и на онову извесне суме која се плаћа режиму Гадафија. Оне којима полази за руком да пробију све кордоне, без пардона шаљу назад. Мада по правилима ЕУ италијанске власти су дужне да утврде индивидуално за сваког не прети ли му у домовини затвор, мучење или чак смртна казна.
 

Правила уласка у земљу планирају да пооштре у Француској, Немачкој и Великој Британији. Није искључено да ће некакве мере предузети Луксембург. Тамо данас 42% становништва чине странци. На Малти Африканце који долазе на својим крхким бродићима аутомоатски шаљу у кампове. Услови у њима, како се може претпоставити, ни мало не одговарају санитарним нормама. Са друге стране, шта да могу да раде територијално стиснути острвљани? Да граде бесплатне хотеле?
 

Сергеј Уткин је уверен да с у целини проблем миграната у Европи може решити, ализахтева стрпљење и дугорочне перспективе.
 

Ксенофобија постоји у свакој земљи. Европску тенденцију – међусобну сарадњу – европске земље успешно су реализовале. Сада је пред њима задатак да науче да сарађују исто тако плодотворно и са представницима трећих земаља. Швајцарска је земља која не улази у ЕУ, мада се често узима као држава за пример, која у највећој мери одражава европску природу. То је ЕУ у малом: скуп кантона који су прилично самостални једни у односу на друге. Овде одлука која је била усвојена ни мало није радикална. Претпоставља се да ће људи из других земаља који врше криминал бити протеривани из земље. То је сасвим логично. Колико ће такву схему примити земље ЕУ, немогуће је рећи унапред. Најважније је да се трага за балансом између прихватања страних грађана, пружањем велике слободе овим грађанима и спречавањем правних прекршаја који од њих могу да потичу. Овај баланс ће, чини ми се, на крају бити пронађен.
 

На списку грехова за које у Швајцарској прети протеривање без права повратка до 15 година пропуштен је један важан грађански прекршај: неплаћање пореза. Вероватно у домовини банака то се може опростити.