Најбољи хокејашки нападач на планети

Хокејаша Анатолија Фирсова три пута су прогласили најбољим нападечем планете. Новине су га називале чаробњаком, хокејашким магом. 2000. године Фирсов је последњи пут у животу изашао на лед: тада је он играо у мечу ветерана. Убрзо је преминуо. Данас љубитељи хокеја обележавају 70-годишњицу рођења великог спортисте.

Анатолиј Фирсов дошао је хокејашку репрезентацију СССР касно, ако се упореди са узрастом данашњих дебитаната. 1965. године већ је имао 24 године. Одмах се пробио у елиту светског хокеја, поставши олимпијски шампион, шампион света и Европе. Овај нападач издвајао се по каскадама финти, заобилажењу, скривеном додавању. Понекада се чинило да за њега уопште не постоје преграде на терену. Његова чувена финта «палица-клизаљка-палица» тренери супарника – и страни и домаћи – проучавали су мал те не под микроскопом. Али мало је било одбрамбених играча на свету који не би пали на ту финту, сећа се друг Фирсова из репрезентације, очимпијски шампион Игор Ромишевски.

Тако савршено као што је он владао овим поступком тешко да је још ико владао. Али ова финта се до данас користи. Солидно су њоме владали Харламов и Маљцев. Али Фирсов је био оснивач.

Чувени нападач задивио је публику својим лепим головима. Један од њих посебно добро су запамтили љубитељи хокеја. У одлучујућем мечу на Олимпијади 1968. у Греноблу репрезентација СССР се састајала са Канађанима. Резултат је био 1:0 у нашу корист када је Фирсов, мењајући се, не гледајући, бацио из центра терена пак ка голу. На клупи резервних играча он није схватио зашто су његови другови крненули да га грле. Испоставило се да је пак доспео у мрежу! Фирсов је затим говорио: Ја сам, наравно, једноставно имао среће. Али величанствени канадски голман Сет Мартин сматрао је другачије: Овај гол сам могао да добијем само од њега – од тог ђаволског Руса.

На првенствима света, Европе и Олимпијским играма Фирсов је постигао 66 голова. Он је умео да зарази сву репрезентацију својим ентузијазном, својом жељом да игра. Тих година имали смо један циљ – победу, и читаву деценију били смо најбољи на планети, наставља Игор Ромишевски.

И врло важно је било то што смо сви схватали велику одговорност. Да је читава земља пред тлевизорима када играмо. Наравно, имали смо врло јак тим. Али, знате, спорт је спорт. Десет година за редом врло је тешко бити увек први. Ми смо се окупљали у то време пред одлучујуће утакмице и давали једни другима реч да ћемо сакрити самољубље. И у таквим клинчевима кда те бију уз прекршаје да не узвраћамо, да не буде обостраних црвених картона, како бисмо затим овај црвени картон супарника искористили. И у том погледу ми смо у то доба прод руководством тренера Тарасова и Чернишева десет година били незамењиви шампиони света. Улога Фирсова овде је необично висока.

По мишљењу Игора Ромишевског најјача страна Анатолија Фирсова као личности била је способност да и у животу и спорту увек буде сам свој. Стекао је огромну славу, а остао је обичан, срдачан, сусретљив за све: партнере из тима, хокејаше који су играли пре њега или су га сменили, новинаре, навијаче. 1988. године Анатолија Фирсова су првог међу спортистима одабрали на народног посланика Врховног Савета СССР. Стотине људи хрлило му је по помоћ, савет, и он се неуморно трудио да испуни жеље бирача, да се одазове на сигнал за невољу.

Када је Анатолиј Фирсов играо, њему се дивило на милионе дечака. Легендарни шампион постао је један од оснивач клуба Златни пак, који је у хокеј укључио на милионе деце. Анатолиј Фирсов им је давао овакве савете: никада не може да буде добар хокејаш дечак који је завидан, кукавица и лош, зато будите увек добри другови и у учионици, и код куће, и на хокејашком терену.