Равноправност само на папиру

БАЊАЛУКА - Прелиминарна истраживања о заступљености конститутивних народа у органима власти у БиХ показују да се одлука Уставног суда о конститутивности народа драстично крши и да од мултиетичности у БиХ коју сви заговарају готово да нема ништа, тврде у невладиним организацијама које тренутно спроводе истраживање о стању људских права конститутивних народа у подручјима у којима представљају бројчану мањину.

Истраживање се спроводи у 30 општина БиХ, а у њега су укључени представници Центра за промоцију цивилног друштва (ЦПЦД), организација „Кyодо“ из Сарајева, омбудсмана ФБиХ и Хелсиншког одбора за људска права РС, уз финансијску подршку Европске комисије у БиХ. Истраживања су показала да су, примера ради, у сарајевској општини Илиџа запослена 203 Бошњака, а да би по попису становништва из 1991. године требало да је запослено 99, што значи да их је 104 вишак. Такође, у тој општини запослено је свега 11 од неопходних 85 Срба, што показује да их је мање 74. Истовремено, у општини Добој запослено је свега 15 Бошњака, а да би се задовољио број по попису из 1991, требало би запослити још 61. У општини Добој запослено је и пет Хрвата од потребних 24, док вишак од 92 запослена чине Срби, којих је уместо потребних 73 запослено 165.
„Истражује се спровођење уставне обавезе о пропорционалној заступљености Бошњака, Срба, Хрвата и осталих грађана БиХ у одређеним општинским органима власти у БиХ, базирано на попису становништва из 1991. године. Спровођење овог уставног начела је обавеза свих носилаца власти, посебно општинских начелника и градоначелника“, кажу у ЦПЦД.
У готово свим општинама обухваћеним пројектом урађена је анализа легислативе која се односи на повратак припадника конститутивних народа у подручја где су у мањини. Након завршених истраживања, што се очекује у наредних месец-два, резултати и препоруке за побољшање стања биће предочени домаћим властима.
„Циљ је да се повећа свест владајућих структура о њиховој одговорности за стање људских права, а која се крше непоштовањем одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа. Такође, циљ је наметнути обавезу да власти у целости испоштују задате квоте о запошљавању бројчано мањинских конститутивних народа, као и да се обезбеди потпуна отвореност конкурса за сва радна места која би требало да попуне“, кажу у организацији „Кyодо“.
Они наводе и примере да поједини органи власти „у чврстом настојању да не спроводе одлуку Уставног суда о конститутивности народа, на места која захтевају одређену стручну спрему постављају чак особе које не испуњавају те услове“.
У Удружењу грађана „Демократска иницијатива сарајевских Срба“ сматрају да се одлука Уставног суда о конститутивности једино поштује у врху власти, односно државном парламенту и Савету министара, а да је на нижим нивоима ситуација „све јаднија и јаднија“.
- Сарајево је врло ружан пример тихог етничког чишћења Срба и Хрвата и већ птице на грани знају да Срби у ФБиХ још нису конститутиван народ. Постоје општине које су некада имале 50 одсто српског становништва, а сада немају ниједног свог одборника. Ретки су примери да се у Сарајеву неко од Срба налази на функцији, а ако се то деси, онда је он више икебана локалне власти него пример поштовања конститутивности - истиче извршни директор Удружења Јово Јањић.
Ни представници повратника у РС нису задовољни спровођењем одлуке Уставног суда БиХ на терену и тврде да је ниједна власт не поштује.
- По попису из 1991, само у бањалучкој градској управи би требало да имамо запослених 100 Бошњака и Хрвата, а имамо петоро. Иста ситуација је и у другим општинама у РС и то је највећи разлог због чега се људи не враћају. Да власти заиста желе да спроводе одлуку о конститутивности, број запослених повратника био би далеко већи - каже председник Удружења грађана повратника у Бањалуку Кемал Гунић.

Истраживање у 30 општина

Истраживање НВО се спроводи у општинама: Бихаћ, Горажде, Ливно, Мостар, Сарајево (Центар, Стари град, Нови град, Ново Сарајево, Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Хаџићи), Травник, Зеница, Столац, Љубушки, Гламоч, Сребреница, Бугојно, Бањалука, Бијељина, Добој, Приједор, Требиње, Зворник, Прњавор, Градишка, Теслић, Дервента, Србиње, Рогатица, Коњиц, Прозор, Мркоњић Град, Кључ и Сански Мост.