Сви ћемо кренути на север

Данска намерава да истакне званичне претензије на Северни пол. Према подацима данских медија, своју Северну стратегију Копенхаген намерава да објави у јуну. У документу се истичу захтеви на епиконтинентални појас у пет зонама оку Фарерских острва и Гренланду, укључујући Северни пол. Пријаве арктичких држава за учешће у епиконтиненталном појасу разматраће се у УН, а треба их поднети Организацији најкасније 2014. године.

Броба за Арктички регион посебно се заоштирла у последњој деценији. Узрок је јасан: према прорачунима експерата, истражена налазишта нафте и гаса осигураће човечанство за још максимално 40 година, а на Арктику је концентрисано до четвртине светских резерви нафте и гаса. Арктички регион је богат и угљем, златом, бакром, никлом, оловом, платином.

Главних фактора на Арктику има пет – то су Русија, САД, Канада, Норвешка и Данска. У четири земље документи о немерама и стратегијама освајања региона усвојени су још пре две-три године. У Данској ће се сопствена стратегија, судећи по последњим подацима, појавити наредног месеца.

Како истичу аналитичари, Данска, без обзира на чланство у ЕУ и НАТО-у трудила се да очува избалансиране односе са другим претендентима на Северни пол. Наводе и главни узрок таквог става: у случају стихијске поделе арктичких територија Копенгахен ће изгубити више од сталих учесника ове поделе. Зато је сасвим логично што данско руководство предлаже Русији, Канади, САД и Норвешкој израду заједничких принципа обележавања арктичких граница на међународној конференцији.

Што се тиче претензија Копенхагена на Северни пол, као и код осталих учесника игре, и код Данске постоје извесне основе, истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт Института државе и права Василиј Гуцуљак.

Данска је једна од пет приарткичких држава. У том сектору свака од њих има право на епиконтинентални појас у пределу од 200 наутичких миља. Али Данска сматра да може да рачуна на више. Зато она припрема документа, очигледно за предају комисији за границе епиконтиненталног појаса. То се уклапа у данас постојећи међународно-правни режим на Арктику.

Основни спорови, да подсетимо, воде се око припадности рта Ломоносова. Вредност овог подводног гребена који се пружа преко дна Леденог океана у томе је што он пролази у региону Северног пола. И земља која докаже да гребен представља наставак њеног континенталног појаса, имаће правне основе да сматра својим не само пол, већ и арктичке територије које га окружују. Руска пријава лежи у УН већ неколико година. Ипак истраживања дна Северног Леденог океана Москва не прекида – сваке године нове експедиције доносе све више података у подршку томе да гребен Ломоносова почиње на руском континенту. Ипак комисија, по свему судећи, даће време да се озбиљно припреме и други учесници арктичког процеса. Чекамо 2014. годину. Истина, док се чека одлука, Канада већ пушта крстарице у арктичке воде. А северноевропске земље договарају се да направе мини-НАТО за чување Арктика од Русије. То је и јасно – цена питања је превелика. Ипак чувена северна суздржаност, наравно, помаже да се обуздају емоције.