Арапско пролеће наговештава златне реке

Вашингтон почиње да гради "позитивни модел демократије" на Блиском Истоку. Полигон за америчке експерименте је већ спреман – то су Тунис и Египат. Две земље показале су своју тежњу ка правој демократији овог пролећа, приредивши револуције и сменивши владајуће режиме. За то ће Каиро и Тунис добити од САД велике суме за јачање демократских промена. Све то су тачке програмског говора Барака Обаме, названог поетски: Арапско пролеће. Иступање председника у Белој кући су назвали са скромношћу својственом Американцима, историјским.

У последње време у Вашингтону се уопште дешава много историјских догађаја. Ових дана Бела кућа је објавила историјску стратегију кибернетичке безбедности. И изгледа да ће арапски говор Обаме такође бити камен темељац савремене историје. Можда не за читав свет, али за земље Блиског Истока сигурно.

Из иступања Обаме може се схватити следеће: узорне државе које се појаве на основу Туниса и Египта треба да подстакну друге земље региона на демократске промене и економске реформе. Каиру ће на пример уплатити за изградњу светле будућности 2 милијарде долара. А ко буде тврдоглав, као на пример сиријски лидер Башар Асад, неће добити ништа од прекоморске дарежљивости. Зато ће добити његова опозиција. А шта за тиме следи? – гледај пример Хоснија Мубарака и Бен Алија. Тако да господине Асаде, склоните се боље с пута, саветује сиријском председнику Барак Обама.

При томе главни принципи деловања Вашингтона, по речима Обаме, остају исти као и раније. То су, наравно, "ненасиље", "заштита људских права", "подршка политичких и економских реформи". Ако неко сумња, нек погледа како "пожртвовано бране" САД ове принципе у Либији, Ираку и Авганистану. Тамо само што није наступила "потпуна демократија и процват"! А предлог лидеру суверене државе, Сирије, да се склони на леп начин – шта да се ради кад Асад ништа не схвата што се тиче дипломатије – мора да се говори отворено. Ради убедљивости и на Гадафија су подсетили: ево до чега је пуковника довело "његово неразумевање" – сада је он политички леш. Истина, сами Либијци то не сматрају.

Уопште Обама је углавном говорио отвореним текстом. Ево само једног цитата: Наш сигнал је једноставан: ако ви преузимате на себе ризике и обавезе за провођење реформи, добијате потпуну подршку САД. Такође морамо да предузимамо напоре да постигнемо контакт непосредно са оним људима који ће одређивати будућност – са омладином. Шема је јасна, у Египту и Тунису је већ функционисала. Обама "не жели" да поставља блискоисточне режиме потребе САД рукама америчких војника, као што је то чинио његов претходних: ковчези под звездано-пругастом заставом могу да оштете председнички рејтинг. Најбоље је подгрејати незадовољство опозиције влашћу у циљаним земаља и обећати јој златна брда и долине. Посебна тема Обаминог говора је Иран. И сасвим је логично претпоставити да је управо Техеран један од најближих циљева САД, говори бивши амбасадор Русије у Либији Алексеј Подцероб.

Американци, наравно, настављају да спроводе своју линију, усмерену на увођење сопствених "демократских норми" на Блиском Истоку. Не мислећи о томе да ли су спремне ове земље на прихватање "западне демократије". Ово су земље са другом историјом и традицијама, са другом религијом. У датом тренутку учињена су два практична корака  издвајање помоћи Египту и Тунису. А трећи корак је Иран, подршка иранској опозицији.

Поставља се још једно питање: где ће Обама наћи новац за свој блискоисточни програм? Ту је још један историјски догађај сазрео: државни дуг САД прошлог понедељка достигао је плафон, одређен законодавством и премашио је 14 билиона долара. Амерички министар финансија тимоти Гајтнер изјавио је да проблем буџетског дефицита прети да поткопа економију земље и националну безбедност. Ипак питање новинара о могућности дефолта изазвало је код министра недоумицу. Одговор је био кратак: Ми смо САД. Наравно, у САД нема дефолта. Они ће још долара да одштампају. И на извоз демократије америчког узора новац ће се увек наћи, истиче доцент МГИМО Иван Сафранчук.

САД имају највећи спољнополитички буџет у свету. Зато чак уз постојање тако великих дугова наћи стотине милиона – чак и неколико милијарди долара – на додатне спољнополитичке програме можда је и тешко, али је могуће.

Са једне стране, треба имати у виду да је Арапско пролеће програмски говор, срачунат пре на подизање рејтинга Барака Обаме уочи предстојећих председничких избора. Са друге стране, како је истакао у интервјуу за Глас Русије председник института за Блиски Исток Јевгениј Сатановски, Америка стално стаје на једне исте грабуље. Она, како је говорио Карл Маркс, увек подржава сопствене гробаре. Само у датом случају то није пролетаријат, већ исламски радикали. Сатановски се сетио и речи британског премијера Винстона Черчила. Американци увек падају у неку крајност. Вашингтон налази тачно решење само кад прво преброји сва нетачна. И то се у пуној мери тиче актуелне администрације.