«Nord Stream»: гас+струја

У току још једног од сусрета министара иностраних послова Савета држава Балтичког мора у Ослу (7. јуна) Русија и Норвешка, које су размениле ратификоване повеље, ставиће тачку на „i“ у процесу делимитације граница у Баренцовом мору. Месец дана касније Споразум о разграничењу морског простора и сарадњи у Баренцовом мору и Северном Леденом океану ће ступити на снагу. Осим решавања проблема риболова, ово ће одмах омогућити почетак освајања резерви угљоводоника у овој области, што је крајње важно због сасвим реалне перспективе енергетског дефицита у Европи. Уплашено услед трагедије на Фукушими и моћног притиска „зелених“ руководство низа земаља се одриче мирног атома. Русија наставља да развија нуклеарну енергетику и да гради Балтичку АС (БАС) у Калињинградској области. Њени капацитети од 2300 МW биће сасвим довољни и за извоз електричне енергије суседима.

Како реагује „узорни део Европе“ (овако се позиционира балтички Савет) на руску иницијативу? Телефонирали смо у Калињинград доценту универзитета „Кант“, стручњаку за проблеме региона Владимиру АБРАМОВУ:

Што се тиче друштвене реакције на таласу данашње свеопште фобије од радијације наша нуклеарка изазива већу љутњу него до сад. Ова појава је, по мом мишљењу пролазна, као с несрећним немачким краставцима. Не зна се да ли су они извор заразе или нису. Али су се људи уплашили за сваки случај. Вратимо се БАС. Она има добру перспективу. Као што је познато, СРН, Швајцарска и друге земље обустављају или прекидају неуклеарне програме. Како надокнадити пад? Алтернативном енергетиком? То је нереално у најближој перспективи. Зато се у близини, у Калињинградској области, појављује могућност њеног извоза енергије, што је за регион очигледан плус. Истина, то не одговара нашим литванским суседима. Они преко годину дана спроводе кампању против БАС, молили су чак и САД да се умешају. Жалбе су формално еколошке, а реално – плаше се конкуренције! Хоће да поседују своју нуклеарку у Висагинасу. После дугог трагања пронашли су јапанско-америчког инвеститора. На својој обали, дакле, градимо, а поред – није еколошки?

Зашто уопште преоптерећивати мали регион атомксим станицама? Јер, ризици се повећавају... Владимир АБРАМОВ:

Постоји још идеја да се подигне АС у Белорусији. А да не говорим о плановима Пољске, која је у фази пројектовања две нуклеарке. Својевремено је постојала добра идеја да се на месту затворене Игналине напорима три балтичке земље и Пољске подигне заједничка АС. Међутим, нису могли да се договоре о власничком уделу. Зато сад свако покушава сам да освоји ово тржиште. Ако Пољаци не буду успели да је покрену до 2019. године они ће највероватније куповати нашу струју. Прци блок Балтичке станице ћемо пустити у погон 2016. године, а 2 године касније и други. На тржишту добија онај ко пре на њега изађе и с... повољном ценом.

Балтичка АС ће прикључити Русију на енергетски систем Европске Уније. Без обзира на протест званичног Вилнуса, компанија «Inter RAO Lietuva» језакључила уговор с „Интер РАО ЕЕС“ за куповину енергије за балтички регион. Линијама за преношење струје она ће потећи у Литванију и Пољску. Интересовање за БАС изражавају и привредни кругови Летоније. Ову електричну енергију моћи ће да добију Финска и Естонија. „Постоји занимљив пројекат за њену испоруку и у Немачку,“ каже стручњак из Калињинграда:

Ради се о томе што је траса гасовода „Nord Stream” по дну мора сто пута проверена и измерена, постоје све еколошке експертизе. Зашто да се дуж ње не провуче електрични кабел? Једноставно, није рентабилно његово полагање другим путем. Осим тога, постоји, истина у фази замисли, идеја постављања истог оваквог кабела у Шведску. Овде традиционално, осим сезоне пролећног вишег водостаја, долази до дефицита електричне енергије.

У принципу, има много иницијатива и перспектива. И Русија се у овом случају, налази у врло повољној позицији. У региону Балтичког мора она постаје највећи играч на енергетском тржишту – без обзира да ли је то гас или електрична енергија.