Држава кредитира нове приватнике

БЕОГРАД - У првој половини ове године око 178.000 људи са евиденције Националне службе за запошљавање пронашло је посао. Из републичког буџета за ову годину издвојена је рекордна сума за смањење незапослености, а Националној служби за запошљавање су дате 2,3 милијарде динара, што је скоро двоструко више него претходне године.

Владимир Илић, државни секретар за запошљавање у Министарству економије и регионалног развоја, каже да незапосленост кључни проблем у Србији и приоритет Владе Србије.

- Министарство је припремило читав сет мера за смањење незапослености, а озбиљна препрека у њиховој реализацији било је то што се каснило са формирањем владе. Тако су конкурси за пројекте запошљавања расписани тек током лета. То је било право време, јер смо до тада, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, у потпуности успели да их дефинишемо - прича Илић.

Срђан Андријанић, портпарол Националне службе за запошљавање, каже да су смањењу броја незапослених у Србији допринеле мере државе за смањење незапослених и разне пореске олакшице приликом запошљавања.

- Национална служба за запошљавање има различите програме за смањење броја незапослених и то путем директних субвенција или кредита и осталих мера у које спадају разне обуке. Конкурс за добијање субвенција до 130.000 динара за самозапошљавање расписан је 21. августа, а планирали смо да овим програмом обухватимо 16.000 особа. Са овим новцем они могу покренуту сопствени бизнис. Имамо и програме волонтерске и радне праксе. Младим људима који хоће да се оспособљавају у разним предузећима дајемо месечне накнаде од око 10.000 динара - објашњава Андријанић.

Остали грађани могу конкурисати за кредите које Национална служба за запошљавање даје у сарадњи са Фондом за развој. Оливера Божић, директор Фонда за развој републике Србије, каже да се „старт ап“ кредити додељују младим људима који хоће да покрену свој посао и то на шест година уз грејс период од годину дана и каматом од један одсто.

- Код „старт ап“ кредита увели смо јемство или ручни залог. Онај ко узме кредит гарантује купљеном опремом да ће га вратити. Заинтересовани грађани треба да израчунају вредност опреме и донесу нам профактуру, а ми новац директно уплаћујемо испоручиоцу опреме. До 5. септембра стигло нам је 487 захтева почетника у вредности од 395,6 милиона динара, затим 379 захтева правних лица у вредности од 926 милиона динара, а Агенција за развој прикупила је 11 захтева. Дакле, ми превазилазимо квоту коју нам је држава одредила - прича Божићева.

Поред разних кредита, Национална служба за запошљавање припремила је и читав низ обука за незапослене, а планирано је да ове године те обуке прође око 13.500 људи.

- То су разни курсеви језика, компјутера, затим преквалификације и доквалификације за завариваче, књиговође, месаре, сервисере рачунара и лифтова, кројаче, бармене... За ове обуке могу да конкуришу особе без искуства, као и они са искуством који нису у могућности да прате нова знања. Такође, незапослене обучавамо основним вештинама како да напишу биографију, мотивационо писмо, а почели смо да отварамо и клубове за тражење посла. Све незапослене укључујемо и на сајмове запошљавања где имају директне контакте са послодавцима - објашњава Андријанић.

У току је припрема буџета Националне службе за запошљавање за 2008. годину, а Илић каже да влада жели да поспеши предузетништво и пружи шансу младим људима.

- Такође, хоћемо субвенцијама за запошљавање да стимулишемо мала и средња предузећа да отварају нова радна места. Следеће године у фокусу мора да буде у субвенционисању новог запошљавања и то преквалификацијама и „старт ап“ кредитима за почетнике. Крајем 2008. године очекује се пораст броја незапослених јер до тада треба да буду завршена приватизација свих друштвених фирми. Предвиђамо да ће следеће године бити вишкова радне снаге, а незапосленост се не може смањити без субвенција државе која значајним средствима мора да стимулише запошљавање. То је преломна година, а након те стопа незапослености ће се пуно смањити, односно очекује се раст запосленост јер више неће бити друштвених предузећа и долазиће све више страних инвеститора - објашњава Илић и додаје да би буџет за запошљавање у 2008. години требало да буде више од три милијарде динара. 

РАД НА ЦРНО

Процењује се да једна трећина незапослених ради на црно, односно нису пријављени.
- Акциони план за 2008. годину предвиђа да инспекција рада, Пореска управа и Министарство унутрашњих послова заједно контролишу предузећа како би се спречио рад на црно. У наредном периоду треба комбиновати ове мере контроле и стимулативне субвенције, односно смањење пореза на доприносе - каже Илић.

УЛАЗАК У ЕУ СМАЊУЈЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТ

Стопа незапослености у Србији је 21,6 одсто, а просек стопе у земљама Европске уније је 6-8 одсто, што говори да је код нас готово троструко већа. Већу стопу незапослености од нас имају само Македонија и Босна и Херцеговина. Кад Србија буде пред вратима Европске уније, када почне да користи све фондове и када се појаве инвеститори, биће мања и незапосленост. Циљ нам је да се ова стопа у наредних пет година преполови, а један од услова за то је интензивирање преговора са ЕУ - објашњава Илић.