Руско њет Силајџићу

Грузија је покушала од Владе ФБиХ да купи вишецијевне ракетне бацаче.

То би јој и пошло за руком да се у посљедњем тренутку није умијешала руска амбасада у БиХ, па је званични Тбилиси остао без жељених ракетних система "оркан", а буџет Федерације БиХ без 19 милиона долара, које је влада Михајла Сакашвилија била спремна да плати.

"Оркани" су грузијској армији, по свему судећи, били потребни за обнављање борбених дејстава против Јужне Осетије и Абхазије. Према извору "Фокуса" у специјалним службама БиХ, руске дипломате су прије неколико мјесеци сазнале да се спрема продаја оружја Грузијцима. Према истом извору, првобитно су се грузијски генерали спремали да у БиХ купе велику партију минибацача и оптичких нишана за њих.

- Најприје смо сазнали да је уговор већ готов за потписивање и да су "босански инструктори" већ неколико пута посјећивали линију разграничења између Грузије и Абхазије, како би припремили вјежбу гађања из минобацача и грузијским официрима обезбиједили "мајсторску класу".

По свему судећи Грузијци су ријешили да се не задовоље само минобацачима, па су њихови емисари током јуна поново посјетили БиХ с циљем да би се договорили о куповини "оркана" – открио је један из те групе официра.

Руски амбасадор у Сарајеву Константин Шувалов више пута је упозоравао врх Федерације БиХ да Москва такву купопродају сматра недопустивом. Основни аргумент Шувалова био је да су "оркани" офанзивно оружје, а у црноморском-кавкаском региону годинама тињају грузино-осетијски и грузијско-абхаски конфликт.

Ефекат је убрзо услиједио јер ни једно од три надлежна министарства у Сарајеву, одбране, спољне трговине и иностраних послова, није дало сагласност на уговор с Грузијом.

Како је открио дипломата једне арапске земље у БиХ, посредници између Бошњака и Грузина били су западни дипломатски кругови. Ти кругови су сугерисали да сарадња војне индустрије БиХ с Грузијом, упркос противљењу Русије, није забрањена.

Упркос томе, Шувалов демарш је уродио плодом, а као могући разлог помиње се и што БиХ за испоручени природни гас Русији дугује приближно 150 милиона долара.

Иначе у посљедње вријеме дио бошњачког руководства који подржава САД држи оштар антируски курс. Благослов за то стигао је од члана Предсједништва БиХ Хариса Силајџића и лидера Странке демократске акције Сулејмана Тихића који од својих партијских другова инистирају на покушају дискредитације руских компанија посебно оних које су у економију БиХ уложиле стотине милиона евра.

Аналитичари тврде да је за Москву најприхватљивија варијанта да даље интензивира економску и политичку сарадњу са РС, а да контакте с Федерацијом БиХ, чији политичари демонстрирају отворено непријатељство према Русији, треба одмах замрзнути, остављајући на дневном реду само питање о плаћању 150 милиона долара дуга за гас.