Спорно чије су жртве у филму Ничија земља

Савез логораша Републике Српске оптужио је оскаровца Даниса Тановића да је у филму "Ничија земља" искористио снимак српских лешева и приказао га као страдање Бошњака, због чега ће, најављују, упутити захтјев Америчкој филмској академији да се Тановићу "поништи и одузме" "Оскар".

"Ради се о кадровима које су снимили посматрачи УНПРОФОР-а и УНХЦР-а у селу Кравица 1992. године, када је дошло до прогона српског становништва из Горажда у правцу Рогатице, гдје је само у једном аутобусу погинуло 30 и рањено 120 Срба. У филму Тановић српске жртве представља као бошњачке што, нажалост, показује чињеницу колико је бошњачка страна спремна да све учини како би показали да су они жртве", тврди Бранислав Дукић, предсједник Савеза логораша РС.

Није му јасно "како је Тановић, који слови за великог режисера, себи дозволио да искористи снимак на којем је његов народ починио злочин".

"Ако се таквим стварима служи нека му је на част, али ипак је правда изашла на видјело и мислим да треба да се стиди таквих ствари. Породице убијених нису нимало изненађене оваквим чином, али не могу да поднесу да се тако нешто приказује у свијету као дјело Срба", каже Дукић.

Према његовим ријечима "истина је откривена када је Регионално удружење логораша Вишеград прикупљало материјал за документарни филм 'На Дрини гробница', па су уочили да је Тановић искористио кадрове снимљене послије страдања Срба у селу Кравица".

"Филм је антиратни и пацифистички"

Режисер Данис Тановић, чији је филм "Ничија земља" награђен 2002. године "Оскаром" за најбољи страни филм, на оптужбе Савеза логораша РС каже да нема појма о чему се ради, те да је спорни снимак добио са Телевизије Сарајево.

На питање да ли је неко истраживао о каквим се кадровима ради одговорио је: "То је завршена прича, не знам шта да више коментаришем".

Дино Мустафић, директор МЕСС-а, сматра да се у филму "Ничија земља" ради о цивилним жртвама, а да нигдје нити једним кадром није сугерисано које су националности те жртве.

"Мислим да се овдје ради о замјени теза, јер то је један дубоко антиратни и пацифистички филм. Не видим разлог због којег неко данас покушава том филму давати одређене политичке конотације када се зна да је основна редатељска, сценаристичка идеја тог филма, дубоко садржана у антиратној причи", истиче Мустафић.

Он причу о захтјеву за одузимање "Оскара" коментарише да Савез логораша РС треба да се бави својим послом, односно судбинама жртава рата, а не да на овај начин прикупља "дневно-политичке поене и на тај начин губи кредибилитет".

 "Мени је то све глупост на глупост", казао је Тановић на најаве Савеза логораша РС да му се одузме престижна филмска награда.

Спорни кадрови

У филму "Ничија земља" спорни кадрови кориштени су у сцени у којој се приказује прилог једне стране телевизије.

Спикер најављује прилог ријечима: "Погледајмо сада историјат учешћа УН-а у сукобу у Босни", док се у прилогу наводи:

"Паравојне снаге босанских Срба уз велику помоћ ЈНА жестоко су напале босанске градове које су бранили наоружани цивили и остаци полиције који су остали лојални босанској влади. Срби су снажно напали цивилне циљеве ширећи страх и терор, стварајући нови термин 'етничко чишћење'. Када је српска артиљерија масакрирала људе који су чекали у реду за хљеб свјетска заједница је коначно одлучила да предузме нешто. Савјет безбједности УН-а је послао у Босну 9.000 војника који су имали подршку америчке 6. флоте. У тренутку када је цијели свијет очекивао војну акцију француски предсједник Франсоа Митеран је дошао у већ опкољени град Сарајево. Босанци су га дочекали као спасиоца, али он је имао друге планове. Послије састанка са Караџићем он је отворио сарајевски аеродром и тада је почела велика хуманитарна акција".

У овом дијелу прилога почињу спорни кадрови, а титл који их прати гласи: "Војници УН-а су имали задатак да штите и прате УНХЦР конвоје са храном и лијековима и нису имали право да се мијешају у конфликт. Босанцима је и даље ускраћено право на одбрану због санкција на набавку оружја. Рат се наставља без знакова примирја".

Режисер Младен Ђукић каже да му се нимало не свиђа идеја да се снимци српских жртава користе у таквом контексту.

"То се није никако смјело десити, али није у питању грешка режисера, провјера кориштених материјала је посао правника који раде на филму и евентуално продуцената", објашњава Ђукић.

Сасвим је, каже, сигуран да је Тановић знао да су у питању Срби не би ове кадрове ставио у тај контекст.