У Курској бици нацисте нису спасили ни „тигрови“, ни „пантери“

23. август је Дан ратне славе Русије. Тог дана 1943. године победом Црвене армије над фашистичким окупаторима завршена је педесетодневна Курска битка. Вест о овом великом догађају ојачала је наду у ослобођење народа земаља окупираних од стране нациста. Проширујући форнт покрета Отпора у Француској, Белгији, Холандији, Данској, Норешкој, ојачала је антифашистичка борба, као и у самој Немачкој, па и у другим земљама фашистичког блока. Блистава победа руског оружја утицала је на лидере САД и Велике Британије који су решили да тешње сарађују са СССР у антихитлеровској коалицији.

Офанзивна операција Цитадела коју је планирала фашистичка команда код Курска претрпела је неуспех. Совјетске трупе су у току тешких борби разбиле 30 дивизија освајача. Укупни губици немачких армија групе Центар изнели су преко пола милиона војника и официра. Курска битка је постала прекретница Другог светског рата, пошто је то био неуспех последњег великог напада фашиста, сматра историчар Алексеј Исајев.

Немачка армија изгубила је стратешку иницијативу до самог краја рата. Немци више нису били у стању да изводе велике офанзиве и да наносе поразе савезницма из антихитлеровске коалиције, могли су само да реагују на дејства савезника – десант у Нормандији и офанизву Црвене армије. У суштини, губитак стратешке иницијативе већ је значио коначни крах Трећег рајха.

За СССР Курска битка била је још важна у том погледу што је први пут после неуспешне летње кампање 41. и 42. године Црвена армија успела да добије битку лети. Био је развејан мит о томе да Руски, као што се десило у Стаљинградској бици, побеђују само зими, наставља Алексеј Исајев.

Црвена армија је као прво победила у одбрамбеној бици. А као друго, започела је дугу и успешну офанзиву која је довела до тога да Немци изгубе украјинску леву обалу и до успешног форсирања реке Дњепар. Отац немачких тенковских трупа Гудериан признавао је да је за њих Курска битка била крах офанзивне моћи. То се данас потврђује чињеницама и статистиком. Види се да је после Курске битке количина готове оклопне технике у немачкој армији нагло оапла, што је постало узрок повлачења.

Неколико месеци после окончања Курске битке одржана је Техеранска конференција, на којој су се први пут сусрели лидери СССР, САД, Велике Британије. У Техерану је била донета одлука о отварању другог фронта у Европи у мају 1944. године. Оцењујући резултате битке код Курска, британске премијер Винстон Черчил је истицао да је она означила крах немачке армије на Источном фронту.