Слободан сам кад ухапсе Дудаковића

Бивши предсједник Владе Републике Српске Гојко Кличковић који је из екстрадиоционог затвора у Београду прије пар мјесеци пребачен у Притворску једницу "Кула" у Источном Сарајеву у интервјуу преко адвоката "Фокусу" ексклузивно открива мотиве борбе оптужених за ратне злочине пред домаћим судством и коментарише нове детаље књиге Флоренс Артман и тренскрипте главне тужитељке Хашког трибунала, Карле дел Понте, и тадашњег предсједника Народне скупштине РС Драгана Калинића.

ФОКУС: У суботу прекидате штрајк глађу, да ли је то тачно?

КЛИЧКОВИЋ: То је договорено, у суботу престајемо са штрајком глађу јер је сада та машинерија покренута, и ту нема више шта да се тражи. Тај закон ће ипак бити усклађен, односно промијењен. Зло је што је један текст усвојен на Скупштини, а други је објављен у "Службеном гласнику". То је била једна подвала која је остављена као стално жариште сукоба и проблема. Суд овдје није крив. Крив је законодавац који је хтио да се овај кривични закон примјењује ретроактивно. Овим законом се крше међународна права и конвенције, што Суд у Стразбуру не би никада дозволио.

ФОКУС: Било је информација да би могли да се браните са слободе?

КЛИЧКОВИЋ: Ја нисам инсистирао на томе. Они ни сада немају ниједног документа по којем би могли да ме држе у притвору. Чак је у задњем продужењу притвора тужилац тражио три мјесеца, а судија је одредио два, а укорио је Тужилаштво да ни за та два мјесеца нема аргумената. Мени је више стало да се ствари рашчисте, јер шта ће мени слобода, па да се сваки дан морам јављати у полицију или суд или да очекујем хоће ли неко доћи по мене. Хоћу да рашчистим с овим и да будем слободан човјек, а они против мене документе немају.

ФОКУС: Због чега сте онда у притвору?

КЛИЧКОВИЋ: Не знам да ли сте од мог адвоката добили информацију да је мени 6. децембра 2004. године у Бихаћу по овом предмету Вијеће судија којим је предсједавао Нурија Дервишевић одбацио пријаве Тужилаштва и није дозволило ни да се жали.

ФОКУС: Ви сте дио шире загонетне игра?

КЛИЧКОВИЋ: Та игра ће за велики број не само Срба, већ и Хрвата и Бошњака бити погубна, а за мене ће у неком наредном периоду када будем ослобођен оптужби, бити одскочна даска, само они то не схватају. Све што се у рату дешава је злочин против човјечности, људима се овдје изричу пресуде ни за шта, крај мене је овдје у притвору био Атанацковић који је три дана био у рату. Човјек који је био пјешак, рањен и није ни видио рат осуђен је на 12 година. То је ван памети.

ФОКУС: С ким се дружите у затвору?

КЛИЧКОВИЋ: Имам овдје бугојанску групу, Енеса Ханџића, Сенада Даутовић, Нисвета Гасала и друге.

ФОКУС: Када очекују друштво Џевада Млаће и начелника Оперативне групе Селме Цикотића?

КЛИЧКОВИЋ: Они сматрају да се њима и не може судити док то не дође на своје и они ће то прозвати. Ми смо управо урадили један докуменат на 11 страница гдје смо предложили да се уради стратегија суђења за ратне злочине и ми смо то послали високом представнику у БиХ, Мирославу Лајчаку. Будући да БиХ нема Врховног суда она не може имати ни неку међуентитетску судску институцији која ће судити према својим аршинима, а то управо ради Суд БиХ. Будући да БиХ није држава већ унија она никада не може да има ни кровну судску институцију.

Ово суђење које се нама проводи морало би чекати формирање Врховног суда. Ту се запало у беспотребно лошу ситуацију. Основно правило је да се људима суди по закону из времена када су дјела почињена. Године 2003. када су Шаровић, Тихић и Јелавић потписали под притиском Ешдауна, већ тада је годсподин Антонио Касезе дао тумачење да се на процесуирање ратних злочина смије примјењивати закон из тог времана. Ово је закон за који не требају чињенице да се неком суди, веч је довољно да те неко нађе на списку да си био учесник рата.

ФОКУС: Босанске Крупа и Западна Крајина поново су мета интерсовања због истраге за ратне злочине Петог корпуса?

КЛИЧКОВИЋ: У посљедње вријеме се радило више на томе да се утиша питање његове одговорности Атифа Дудаковића. За Дудаковића постоји више документације коју многи не желе да буде објављена. Једноставно, некима је било погодно да мене пребаце из Србије да би се та прича мало смирила јер знају да сам ја на тој линији био супротстављен Дудаковићу. Зна се како сам се ја тамо понашао, а зна се шта је урадио Дудаковић и каква су дјела починили припадници Петог корпуса.

Исто тако међународна заједница је констаовала да на подручју Крупе није било ратних злочина. Било је нечовјечних поступака, али није било категорије геноцида, етничког чишћења и масовних убистава. Вјероватно је отезање око Дудаковића покривено мојим присуством у БиХ, како би ја одговарао за нешто са чим имам најмање везе. То се потврдило и у процесу с Вјештицом, који је био прво оптужен, па му након шест мјесеци нису могли пронаћи ништа, па је ослобођен оптужбе. Мислим да се овдје ради о политичком прогонству.

ФОКУС: Ево ослобођен је оптужбе генерал Сефер Халиловић?

КЛИЧКОВИЋ: То и јесте разлог због којег смо ми штарајковали јер смо рекли да је ово политички суд. Видјели сте шта се десило с Насером Орићем. Закон који је донесен 2003. је полотички памфлет који служи одређеним лобијима и појединцима да заташкају злочин, јер су прави капиталци на слободи. Када би била утврђена стратегија злочина онда би прави капиталци дошли први, па би се онда даље ишло по ранговима одговорности.

Не може се Тужилаштво БиХ бавити политиком процесуирања ратних злочина док год га води један од доказаних ратних злочинаца Маринко Јурчевић који мора да одговара за злочине који су евидентни и најмањи проблем их је доказати у средњој Босни. У Државном тужилаштву и у СИПА нема Срба на битним позицијама и у потребном проценту, а злочинима се баве они који су окрвавили руке. Ми смо предсједници Суда Медџиди Кресо пренијели да немамо намјеру да сарађујемо ни са Судом ни с Тужилаштвом док су такви на позицијама у важним институцијама које се баве разоткривањем ратних злочина.

ФОКУС: Адвокати кажу да сте доста смршали. Како се здравствено осјећате?

КЛИЧКОВИЋ: Одлично. Супер сам без обзира на штрајк. Да сам раније дошао овамо вјероватно би ствари биле другачије, а овако сам у Србији изгубио годину дана без везе.

ФОКУС: Смршали сте осам килограма?

КЛИЧКОВИЋ: Шта осам! 15 килограма сам смршао. Таман сам дотјерао линију како треба.

Флоренс Артман

ФОКУС: Флоренс Артман у књизи наводи да су САД штитиле Радована Караџића?

КЛИЧКОВИЋ: Ми морамо да кажемо истину. Тачно је да је споразум између Холбрука и Караџића посредовањем потписан у ноћи 18. на 19. јула 1996. године, то је кључни споразум који је објелодањен. Тачно је да су ти договори за тако нешто почели одмах послије Дејтона 1995. године и да је главни иницијатор био Карл Билт и једна екипа из СДС која је имала намјеру да мијења Радована.

Тај документ постоји, али ја нећу да кажем тачно код кога се налази у Београду, али су га гледали ти идиоти који причају како га нема. А гледали су га заједно са мном. Тај документ је гледан у Београду прије четири или пет мјесеци на столу у једној веома важној институцији. Тај документ је усаглашен на тај начин што су у Београду били Буха, Крајишник, Милошевић, Милутиновић, а врло близу је био и Ричард Холбрук, а Радовани, ја, покојни Бранко Симић смо били на Палама.

Ја сам се противио том споразуму и питао Радована како да га потпишемо ноћас, а да не знамо како ће сутра реаговати други. Радован је тада био предсјендик државе и врховни командант и ја сам тражио да ми упознамо прво Главни одбор СДС-а, Генералштаб и све друге, па да онда потпишемо, међутим, притисак је био да се то потпише безусловно. Потписали су га с једне стране Милутиновић и Шаиновић, Милошевић, Крајишник и Буха, а с друге стране Холбрук. Послије једног провокативног појављивања од мене је затражено да ја као предсједник Владе потпишем још једну гаранцију да се Радован неће појављивати у јавности, што сам ја и урадио као гаранцију потписаном споразуму.

Тај споразум је у цјелости испоштован с наше стране, али није испоштован с америчке стране. Тачно је да је и тада речено, нема суђења.

Ми смо 1997. године без обзира на то због неких процеса који су вођени против Радована, због неких силовања и других глупости хтјели да рашчистимо с Хагом и били смо покренули активност да преко Ремзи Кларка који је био један од звучнијих правника САД који је био и државни тужилац, да покушамо да се Радовану у Хагу суди како би се скинуо тај баласт.

Имали смо неку црногорску везу и преко швајцарске са Стробом Талботом, припремили смо и нека средства за одбрану и прикупљање документације, међутим, то је све пало у воду 1998. године јер је дошла Влада у коју Радован није имао повјерења и није желио да настави разговоре о приступању Трибуналу. То је истина. Ја сам актер свих тих догађања и не желим да се намећем било коме, али видим да о овим стварима данас причају углавном они који су нешто чули.

Транскрипти

ФОКУС: Изашли су у јавност транскрипти из којих се може закључити да Радован не би био жив приведен Трибуналу?

КЛИЧКОВИЋ: То су све приче за малу дјецу. Шта би било кад би било. радовану је тај споразум понуђен и дате су гаранције да ће бити испоштован, чак су се бојали да га ми нећемо испоштовати. Ми смо понекад и претјеривали у том поштовању јер смо хтјели да скинемо терет са РС. Лично мислим да Американци, ипак, стоје иза оног што потпишу, а није то никаква жеља ни Артманове ни Дел Понтеове јер се све кључне одлуке доносе у Вашингтону.