Потписати се за руски

ЦИК Летоније започела је сакупљање потписа за спровођење референдума о томе да се руском језику да статус државног. Њиме говори преко 40% становништва републике. Како би се у Устав уписао други званични језик потребно је најмање 154 хиљаде потписа – то је 10% становништва.

Ово је још један покушај да се руски језик заштито од недемократске језичке политике званичних власти Летоније. Победа на референдуму биће озбиљан изазов како политичкој елити земље, тако и читавој међународној јавности, убеђен је правобранилац. Акција За матерњи језик стартовала је у марту. У корист давања руском језику статуса званичног било је сакупљено преко 12000 нотаријално оверених потписа. После њихове провере ЦИК републике одобрила је одржавање друге етапе сакупљања потписа у подршку промени Устава.

Рускофонско становништво страда од дискриминације. Институтција грађана без држављанства и бескрајне иницијативе летонских власти на затварању руских школа и универзитета оштећују права скоро половине грађана земље, говори за Глас Русије руководилац Центра за правну помоћ сународницима Москва-Руси Михаил Јофе.

На законодавном нивоу власти од 1991. уводе само један језик – летонски, при томе сматрајући да рускофонско становништво није староседелачко. Мада се 99% њих родио у Летонији или проживео већи део живота. Зато ће обнова историјске правде бити победа над дискриминацијом. Власти ће бити приморане да уведу одговарајуће поправке и озаконе статус руског језика. То ће бити велика историјска, политичка и правна победа.

Сада је отворено око 40 пунктова за сакупљање потписа. То је четири пута мање него за време избора у Парламент. Правобраниоци су уверени да влада свесно поставља баријере. Али, без обзира на то, сада се појавила реална шанса да се промени ситуација. Треба само доћи и потписати се. Ако за месец дана пође за руком да се сакупи неопходан број потписа, живот рускофонских грађана републике измениће се кардинално, убеђен је један од лидера удружења Матерњи језик Александар Гапоњенко.

У друштву сазрева незадовољство политиком етничке дискриминације коју спроводи актуална владајућа елита Летоније. Зато људи дају своје гласове за одржавање референдума. То ће значити озбиљне промене у распореду политичких снага Летоније. Први пут ће бити фиксирано да велики број људи није сагласан са статусом руског језика у републици.

У датој етапи иницијативу треба да подржи најмање 10% становништва, затим ће нацрт бити предат на разматрање парламенту. Ако парламент не подржи нацрт закона, питање о статусу руског језика ће се решавати референдумом. Како би се променио Устав потребно је 50% гласова бирача – то је нешто више од 800 хиљада.